Očigledno je da predmet po svom obimu i značaju prevazilazi okvire i realne operativne kapacitete jednog pa makar to bio i tadašnji pančevački Odsek za privredni kriminalitet. Time se njegov imidž dodatno ojačava, iako je i do tada bio vrlo respektabilan.
Jedan od razgovorljivijih starešina MUP-a u prilog tome, rekao mi je – imao si predmete kojima se MUP ponosi – drugom prilikom – ne skidaš se sa televizije ovih dana, mislio je na učestala medijska saopštenja o predmetima koje sam ja vodio. – Jedan drugi, čim bi me u MUP-u video, pitao je da mu kažem ko će biti uhapšen, kako bi mogao prvi da prenese dragocenu informaciju. Sve to rezultiralo je depešom koja je više puta iz MUP-a stizala sa nalogom da mi se uveća plata kao nagrada za rad u predmetima čak i pre nego što su realizovani. (...) Kako će se sve to samo promeniti!?
Veliki promet vezan je za složeno prikupljanje više stotina pojedinačnih dokumenata, što uslovljava da će obrada dokumentacije potrajati. S obzirom da sam na radnom mestu šefa Odseka za suzbijanje privrednog kriminaliteta sa svim dnevnim obavezama, sam ne mogu da radim. Shodno obimu i značaju predmeta uključujem vodeće operativce ili Alfa tim. On ubrzo dolazi do novih podataka koji značajno povećavaju obim predmeta, to je bila njegova specijalnost. Vrhunski operativci bili su kadri da iz suve drenovine iscede vodu, nažalost, nadležni su često, teškom mukom isceđenu dragocenu tečnost, skupljali u probušene čaše. Sa druge strane svaki naš novi zahtev nailazi na protivmeru. Opstrukciju nastavlja rukovodstvo Azotare. Počelo je sa usmenim negodovanjem i nemuštim objašnjenjima koja je trebalo da nas obeshrabre i odvrate od daljih provera, mistifikujući sporno poslovanje. Usledile su žalbe na rad operativaca koji navodno ometaju poslovanje Azotare jer traže po njima nepotrebno obimnu dokumentaciju. Nastavljeno je sa zadržavanjem na ulazu kod portira, čekali su na odluku da li će direktor uopšte da ih primi. Pitam se koja je sledeća mera opstrukcije?
Kako naše provere idu sve dublje, reaguje vrh Azotare donoseći pisano uputstvo o toku dokumenata i načinu dostavljanja ovlašćenim službenim licima. Određuju ljudi neka svoja pravila, Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) po njima nije to definisao, manjkav je to akt, drugačije bi oni sa tim proverama. Pokušavamo da odbranimo ZKP, onda shvatamo da za njih ne važi ni on, ni bilo koji drugi pisani zakon. Jasno nam je da je nakon početnog iznenađenja vrh Azotare skupio snagu i stabilizovao se. Već sledeći put direktno su odbili da daju čak i na uvid traženu dokumentaciju. Za sve druge kontrolisane subjekte važe jedna ZKP pravila, za Azotaru neka druga! I to može. Najgore u svemu je što takva primena različitih aršina niti je bila prva niti će biti poslednja. Mali dokaz na delu za veliku istinu – nismo svi isti ni u životu ni pred zakonom. Uostalom ništa novo nisam rekao, narod to dobro zna.
Opstrukcijski udar smo izdržali, mislimo – sada će sve biti lakše. Misao je kriva, opstrukcija je dečija igra u odnosu na ono što nas čeka. Ko je u nju mogao da se uključi? Vrlo brzo i MUP! Deluje Vam neverovatno? I meni je dugo vremena bilo neverovatno ali, nažalost, istinito. Prvo to zaista nisam video, zatim sam te misli u sebi potirao, ne želeći da o tome uopšte mislim. Kada je opstrukcija zauzela glavnokomandajući položaj otrežnjenje je bilo bolno i neminovno.
PRVI SUSRET SA VEDETOM
Taman kada sam hteo da na MUP bacim drvlje i kamenje, on se u dečaka pretvorio. Gledam ga namršten i ljut, on nemo ramenima sleže, nevinog izraza lica pogled podiže i prstom, kao malo dete, uvis pokazuje.
- Gledaj... gore gledaj. Nisam ja, ona je kriva!
Gledam i vidim, nestvarno biće, umiljatog lica, orgnuto u crni plašt, lebdi nad nama. Dečak ponavlja:
- Ona je kriva, ona je kriva.
Rekao bih da joj oreol krivca prija, jer potvrdno klima glavom. Napravila je par vazdušnih pirueta, pomazila po kosi dečaka, iz džepa izvadila i pružila mu kesicu bombona. Prihvatio je nasmejan sa obe ruke.
- Budi dobar i da podeliš bombone.
- Podeliću, podeliću.
- Upoznaću se i sa vamaaa... ne briniteeee – reče u mene gledajući i odleprša.
Potpuno zbunjen pitam dečaka – ko je to? – Vedeta, upoznaćeš je, vidiš da ti je obećala.
Pokušavajući da predmet drže dalje od suštine, bili smo upućeni na dokazivanje manje društveno opasnih krivičnih dela u njemu. Trebalo je da se zadovoljimo korupcijskim mrvicama, sa dve minorne krivične prijave da pokrijemo kapitalnu političku korupciju. Međutim i ta dva mala predmeta potpuno okončana i dve krivične prijave iz njih proistekle, napisane, kompletirane, spakovane bile su na čekanju. Nećemo nikome oprostiti izvršeno krivično delo ali, sve misli u predmetu usmerene su nam ka višim oblicima kriminaliteta. I tada verujem da treba da se borimo protiv teških oblika privrednog kriminaliteta a ne samo protiv bagatelnog.
(Nastaviće se....)
