U to vreme, krajem 2010. ili početkom 2011. saznao sam za jedan događaj, ako tako može da se nazove mali znak pažnje.
Reč je o jednoj donaciji, poklonu, pozajmici ili nečem petom. Pravni aspekt tog događaja ili kako je to papirološki regulisano nije mi poznato a nije ni bitno, važna je nesporna činjenica da se radi o davanju sa jedne i logičnom primanju sa druge strane. Da vidimo ko daje, a ko prima? Jedno naše kontroverzno preduzeće, JP Srbijagas dalo je svojoj teritorijalno nadležnoj PU Novi Sad nekoliko novih i nekoliko malo korišćenih automobila.
Činjenica je da su svi ti automobili bili diskretno ali ipak vidno obeleženi. Imali su mali natpis uobičajen za tu vrstu diskrecije, oko dvadesetak cm na prednjem delu sajtne. Kratko je pisalo JP Srbijagas. Znači, operativci tj. policijski inspektori PU Novi Sad koristili su kao službena, vozila sa diskretnom oznakom znamenitog JP. Oni sa malo nižim, pragmatičnijim moralnim stavovima reći će da preterujem, da dobra volja JP treba da se poštuje i ceni a ne da se sumnjiči ili omalovažava. Dobro, i takav stav je legitiman. Verujem da može sebi da privoli i deo onih sa nedefinisanim stavovima. Ipak, pre konačnog suda o nesvakidašnjem činu davanja, jedna mala priča za upoređenje. Sa čime bi se to automobili mogli uporediti, baš me zanima?
Jedan od starešina hteo je da dostigne integritet u pančevačkom privrednom kriminalitetu kao u laboratorijskim uslovima. Sproveo je sociološki eksperiment integriteta naredbom da se iz službenih prostorija uklone svi predmeti koji imaju oznaku, bilo koju osim MUP-ove. Znači, slike, plakete, zahvalnice, zidni satovi, pepeljare i drugi slični predmeti a posebno kalendari sa bilo kojom oznakom da se uklone. Dozvolio je samo kalendari da se zadrže ali da se iseče deo sa oznakom firme i proizvoda koje reklamira. Cenu su glavom platili kalendari Vinarije Tikveš, JKP Higijene i motornih ulja Modriča jer su reklamirani proizvodi i natpisi bili na celim stranicama. Iako osakaćen, preživeo je kalendar Milenković gradnje Strelište koji je za motive imao dela slikara po izboru vlasnika preduzeća i diskretan natpis u dnu listova koji se lako isecao. Rokovnici, hemijske olovke i privesci takođe su se našli na udaru laboratorijskog integriteta i sa njih je trebalo ukloniti oznake, u suprotnom – sve da ste bacali – oštro je naredio novopečeni eksperimentator. Uporedite kalendar u mojoj kancelariji sa oznakom Kulturnog centra u Jagodini koji mi je poklonio kolega i prijatelj Zlatan sa skupocenim putničkim automobilima na kojima je oznaka predmetnog JP.
Neuporedivo!?
Poklonu se u zube ne gleda, kaže narodna izreka. Za potrebe MUP-a glasila bi: poklonu se u sajtnu ne gleda, ali u kalendar zidni još kako. Ostaje pitanje za marketinške stručnjake, sociologe, psihologe ko je tu koga reklamirao? Možda bi i tužilaštvo moglo neku reč da kaže, naravno samo ukoliko bi bilo nezavisno, bukvalno nezavisno a ne samo deklerativno. Dok to ne postane, bolje da i ne sazna za ovaj mali marketinški, ili gest dobre volje. Dok ne dođe vreme nezavisnog tužilaštva, postavljaću intermeco pitanja kao čin slobodnog mišljenja i kritičkog sagledavanja. Vreme i pitanja vodiće nevidljivu bitku.
- Nemaš ti toliko pitanja, koliko mi moći imamo da vreme u beskraj ispranih mozgova odguramo. Tamo niko pojma neće imati šta je to nezavisno tužilaštvo – govorio mi je neki, rekao bih poznati, glas.
Da li je opisana donacija imala veze sa kontrolom prometa đubriva iz pančevačke Azotare? Da li je time iskazana društvena odgovornost JP, ili je to bio samo mali znak pažnje kojim je trebalo da se najavi ili ozvaniči saradnja između velike policijske uprave i privrednog giganta? Da li je JP htelo da malo omekša neku moguću buduću situaciju i da time deluje proaktivno? Ne znam, ali znam da je Azotara bila i još uvek je u faktičkom posedu JP koje njom upravlja kao da je vlasnik. Svakako da onima koji su u poziciji da jednog dana postanu predmet policijskih provera nije zgoreg da blagovremeno sa policijom budu u dobrim odnosima, posebno sa njenim starešinama.
. . .
Postupak doniranja u MUP-u normativno je uređen i detaljno definisan. Verujte mi da ni malo nije lako MUP-u nešto pokloniti. Još manje je moguće da donacijom utičete na eventualno represivno postupanje nadležnih službi MUP-a kako bi ga omekšali. Jednostavno Vaša donacija ne sme da Vam pribavi privilegovani položaj ni po kom osnovu. Dobronamerna pomoć MUP-u ne sme da bude sponzorstvo. – Ako je tako – zapitaće se svaki pragmatičan čovek – što bi bio donator MUP-a? – Izgleda da računopolagači JP nisu imali takvu dilemu. Da li je Služba unutrašnje kontrole policije (SUKP) ispitala predmetni slučaj dobročinstva, nije mi poznato, ali zato znam da je bila savršeno i strogo revnosna u jednom drugom sličnom slučaju. Reč je o mini aferi Tepih, niti je leteći niti persijski, običan je sasvim, tzv. buvljački, ali je dospeo u žižu interesovanja eminentne službe. Kako mu je to pošlo za rukom, pitate se?
Jedna od stranaka koja je poslom često dolazila u službene prostorije Odseka za strance PU Pančevo, uočila je da je službeni itison do te mere pohaban da deo kod ulaznih vrata više ne postoji, dok je središnji deo bio u fronclama. – Što vam ne kupe drugi itison, ovaj više diže prašinu nego što vam koristi? – ohrabrila se stranka jednom da pita. – Ko da nam kupi, MUP? Pa nema para ni za preče – odgovoriše policijski činovnici. – Evo ja ću da vam kupim, i ja sam hodajući po itisonu doprineo da se pohaba, pa je red da se odužim – Prisutni činovnici bezazleno prihvatiše takvu ponudu. Par dana kasnije, stranka je svojim novcem na obližnjem buvljaku (na kome se inače snabdeva dobar deo Srbije, ukoliko to niste znali) kupila jedan tepih i bez pompe, bez prigodne svečanosti, bez otvaranja, bez govora, ali i bez neophodnog postupka doniranja, buvljački tepih postao je službeni i započeo svoju policijsku karijeru. Onima kojima stari službeni itison, odavno za penziju zreo nije smetao, sada im je zasmetao novi, mladi i pun elana tepih, spreman da odano policiji služi do penzije. Da li zbog nezadovoljavajućeg pedigrea, jer potiče sa čuvenog pančevačkog buvljaka, što i nije neka referenca priznaćete; da li iz nekog drugog razloga, novi službeni tepih prijavljen je SUKP (Služba unutrašnje kontrole policije). Kontrola koju je navedena služba sprovela može da bude školski primer. Svi su drhtali od straha, bezazleni činovnici kao poklonoprimci, stranka koja je tepih donirala, hiljada drugih stranaka Odseka za strance a posebno mladi tepih. Njemu je kao inkriminisanom predmetu po hitnom postupku oduzet status službenog itisona. Kolega, dobri Sava, kao rukovodilac Odseka, držao se dostojanstveno i prihvatio izrečenu mu disciplinsku meru.
(nastaviće se...)
