Sećam se kada smo mi bili klinci, često bi se komšiluk žalio na buku, na viku, na tapkanje lopte do kasno, a onda kada smo odrasli i otišli teren kao da je dobio kancer.
Mesto koje je nekad bilo puno dece i dobre energije, nije znalo bez nas i počelo je da se razboljeva. Iste one komšije kojima je smetala buka, osećale su jezu i neku dozu neprijatnosti i nelagodnosti od mrtve tišine i tako godinama. Sve do prošle godine kada smo se pojavili opet, oni klinci koji su nekad smetali sada su došli da oporave i izleče igralište na kome su odrasli i koje ih je podiglo.
Teren je podigao nas, sad smo se mi vratili da podignemo teren, za naše klince,za naše i vaše sinove i ćerke, u nadi da će oni duže ostati, biti bolji od svih nas i umesto da ih ometamo, prijavljujemo, osuđujemo, tu smo da im damo vetar u ledja,pomognemo, naučimo i sve obezbedimo kako bi imali uslove da postanu bolji ljudi i od nas i od vas, od nekih od vas koji niste imali ni malo razumevanja ni volje, ni ideje ni vere za nas kad smo bili deca.
Letos smo renovirali teren, a ovog proleća zajedno sa Banetom iz Relaks lige odlučili da organizujemo skromni basket turnir svakog vikenda kao praznik, kao povod, da ga što više posećujemo, da se svaki vikend družimo i skupljamo jer teren diše i ozdravlja kada su mu deca tu, a kada je teren zdrav onda će nam i deca biti zdrava. Ovog puta mu dolaze deca ne samo iz komšiluka, već iz celog grada, čak i deca iz okolnih sela koja isto tako vole i žive za košarku.
Basket liga je počela, trajaće narednih 6 nedelja. Ubeđen sam da će ovaj događaj ostaviti veliki trag na sve nas, pa možda i na vas?
Isti je recept kako smo sredili teren, tako smo organizovali i ligu, sa puno entuzijazma, hrabrosti, upornosti, sloge, vizije, rada, vere pa deca ne samo što igraju na terenu okruženom prelepim muralima. bacaju na koševe koji su najkvalitetniji u gradu, table od pleksiglasa, zglobni obruči i metalne mrežice, već imaju i sudije, hranu i piće posle svakog takmičarskog dana.
E sad ako smo mi mogli sve to da napravimo, organizujemo, uradimo a odrasli smo u nekom vremenu bez pravih primera smernica i putokaza, šta li će tek naša deca moći kada odrastaju uz ovakvu podršku i kada sa sobom budu nosila ovakva sećanja i zdrave primere koje im ostavljamo u amanet.
