Dok nam, na svetskom nivou, kao filantropi, kradu nauku (zloupotreba vakcina i sve drugo, a tek nam spremaju čudesa), kod kuće, u majčici Srbiji, bez limita u pravljenju gluposti, čiste sve pred sobom, za poslednji dodir kolonijalizma, a reći ću, bez da trepnem, u probuđenom Pančevu(koliko god to nekome čudno delovalo) događaju se pomaci, kakvih nije bilo poslednjih desetak godina, ma, mnogo duže.
Šta nam se to dogodilo?
Ljudi. Uzimajući sudbinu u svoje ruke, potpuno svesni da samo tako možemo da brinemo o sebi i bližnjima, nekoliko izuzetno preduzimljivih momaka, voljnih i spremnih, bez ijednog društvenog resursa, jer, nema se za drugo, sve ide na jedno mesto, nisu samo renovirali dva košarkaška terena-Nebesku udicu i onaj u naselju Kotež 2, već nam poslali jasnu poruku, uvek je do nas i da ne nasedamo na laži, obmane i opsene, znane ekipe. Zašto? Zato što, sve što rade-pogrešno je.
Sutra, od 20h u Dvorani KC-a u Pančevu, održaće se promocija filma-TEREN, Dragana Lemija G Mileusnića, koji je sa pomenutim momcima, od zaparloženih igrališta, potpuno srozanih, napravio mesto gde se može skloniti, igrajući košarku i besplatno trenirati, od modernih pošasti kojima smo kontaminirani. Takav poduhvat, u samom centru grada na Tamišu, od ideje do realizacije, uz pomoć nekoliko sjajnih osoba, učesnika ovog dela, zabeležila je kamera, za večnost.
Kako da ne budem romantičan, kad najavljujem film o uspehu u smutnom vremenu. O volji sugrađana da menjaju.
Za neke od vas-Teren će biti samo priča o ograđenoj javnoj površini, koju je neko uspešno renovirao i ponovo učinio dostupnim. Ne, rođaci, ovo je priča o borbi protiv luksuza koji većina nas ne može da priušti, o stradanju običnog čoveka, koji se „nije snašao“, kako vole da naglase osvedočeni „snalažljivci“ uvijeni u srpsku zastavu-stranačke orijentacije.
Dakle, nismo svi isti, i kad jednom to dopre do vas, lako ćete shvatiti, trebalo bi poštovati čak i ono što ne razumete. Nismo svi isti i to će se uskoro dokazati, a na vama je da odlučite, hoćete li biti na pravoj strani, ili ponovo kukati, kukati i tako dok vam život neumoljivo prolazi.
Zato poštujem Lemija, Igora, Miću i sve druge, zato što ne čekaju na bolje sutra, već ga sami stvaraju, a kad budete odgledali film-Teren, još će vam biti lakše da želite-uradite i sami nešto što će vam značiti.
Teren je simbol novog Pančeva, instinkt neposlušnosti, radost stvaranja.
Praštajte i dobra vam sreća!
