Čvrsti dokazi o otkriću naseljive planete na "samo" 4,25 svetlosnih godina udaljenosti od Zemlje. Novootkrivena planeta Proksima B ima za trećinu veću masu od Zemlje, najverovatnije je stenovita, ali se ne zna da li ima atmosferu.
"Nadamo se da ćemo u narednih 20-25 godina uspeti da pošaljemo nanosondu, kojoj će još toliko godina biti potrebno da stigne. Do kraja ovog veka moći ćemo da odgovorimo na sva pitanja u vezi sa sazvežđem Kentauri", kaže Pit Vorden, dodajući da će laserski lanser biti lociran u Čileu. "Proxima B" je veoma blizu svojoj zvezdi. Nije sigurno da se kreće oko svoje ose, ali naučnici misle da se ne kreće, što bi značilo da nema godišnja doba. To ne znači da ne može da podrži život. Glavna stvar koja treba da se utvrdi jeste da li ima atmosferu.
Pit Vorden iz Nasinog istraživačkog centra „Ejms“ kaže da organizacija "Breakthrough Initiatives" namerava da narednih godina lansira nanosondu, koja će laserom biti ispaljena prema tri najbliže zvezde. Leteće petinom brzine svetlosti. Blizina solarnog sistema omogućiće u bliskoj budućnosti da možemo mnogo bliže i pouzdanije da ga posmatramo. Osim toga, mala udaljenost Proxima B takođe ostavlja mogućnost da se pošalje sonda prema sistemu. Egzoplanet "Proksima B" ima za trećinu veću masu od Zemlje, što znači da je slična našoj planeti. Stenovita je, ali još nije poznato da li ima atmosferu ili vodu. Prima oko 70 odsto energije koju Zemlja prima od Sunca. Procenjena ekvatorijalna temperatura je oko minus 40 stepeni Celzijusa.
Pronašli smo potencijalno naseljivu planetu oko Proksime Kentauri. Prvu egzoplanetu otkrili smo 1995. godine. Bio je to gasni džin. Do sada smo otkrili više od 3.000, kažu naučnici Evropske organizacije za astronomska istraživanja. Inače, egzoplaneta Proksima B udaljena je 40 biliona kilometara od Zemlje.Sa današnjom tehnologijom čovečanstva bilo bi potrebno 30.000 godina da se stigne do solarnog sistema Proksima Kentauri. Profesor Stiven Hoking, koji učestvuje u "Breakthrough Initiatives", veruje da bi sonda lansirana stotinugigavatnim laserskim snopom, brzinom od 160 miliona kilometara na sat, za 20 godina mogla da stigne.
Od svoje zvezde Proksima B udaljena je oko sedam miliona kilometara i potrebno joj je 11,2 dana da završi jednu rotaciju oko zvezde. Ironično, Proksima Kentauri, najbliža zvezda našem Suncu, krila je možda i najvažniju tajnu za čovečanstvo. Do sada najbliža potencijalno naseljiva ezgoplaneta bila je „Vulf 1061C“ i udaljena je 14 svetlosnih godina, odnosno 126 biliona kilometara od Zemlje. Koristeći tehniku poznatu kao Metod radijalne brzine, naučnici su posmatrali Proksima Kentauri za znake pomeranja. Suštinski, dok planete kruže oko zvezde, one ispoljavaju mali gravitacioni uticaj koji uslovljava zvezdu da se pomera u maloj orbiti. Njena udaljenost je ujedno i najvažnija informacija, jer to znači da se ne nalazi u udaljenim krajevima svemira, nego u Alfa Kentauri, solarnom sistemu najbližem našem.
Alfa Kentauri je udaljen 4,4 svetlosne godine od Sunca i nalazi se u okviru sazvežđa Kentauru. Otkriven 1915. godine, veruje se da se sastoji od tri zvezde – Alfa Kentauri A, Alfa Kentauri B i Proksima Kentauri, malom crvenom patuljku, odnosno zvezdi male mase. Dok se dve veće zvezde mogu videti golim okom na vedrom nebu, Proksima Kentauri je premala da bi se tako posmatrala, ali možda je, do sada, krila najveću tajnu.
