Iako je ječam jedna od najstarijih žitarica, u nas ga nepravedno bije glas sirotinjske hrane, pošto je, kao hlebna žitarica, lošijeg kvaliteta od pšenice, te su oni koji su bili prinuđeni da jedu takozvanu ječmenicu smatrani siromašnima.
Uzrok tom lošijem kvalitetu leži u činjenici da je ječam zrnasta biljka čije je zrno potpuno sraslo s plevom. Međutim, posebnim postupkom u mlinovima pleva se ljušti, a zrno zaokružuje pa se dobija takozvana geršla, koja se priprema kao pirinač.
Savremena nauka te predrasude, međutim, opovrgava. Ječam je jedna od najuniverzalnijih zrnastih kultura, s vrlo širokim mogućnostima upotrebe u prehrani stanovništva, a posebno se odlikuje svojim lekovitim svojstvima. Kao kulturna biljka uzgajan je još u kameno doba, pet do šest hiljada godina pre nove ere. Materijalni tragovi kulture ječma pronađeni su u porečjima Eufrata i Tigra, u dolini Nila i u sojenicama švajcarskih jezera. Stari Grci su ga smatrali darom Demetre, "majke žita", pa su boginji posvećivali žrtvene kolače od ječmenog brašna. Zanimljivo je da je u svakodnevici indogermanskih naroda zrno ječma simbolično upotrebljavano kao najmanja mera za težinu (teg) i za dužinu (zrno ječma ima duguljast oblik). To dokazuje da su pojedini narodi preuzimali kulturu ječma jedni od drugih i da je on u to drevno doba bio vrlo rasprostranjen.
Ječam je žitarica koja po svom biohemijskom sastavu, a posebno po svojim lekovitim svojstvima, ima puno pravo da živi u “miroljubivoj koegzistenciji” s ostalim žitaricama, a u nekim vidovima čak ima i neke prednosti. Holandski istraživači su ustanovili da ječam sadrži i do 35 odsto nezasićenih masnih kiselina koje smanjuju holesterol u krvi, što nije slučaj ni s jednom žitaricom. Zbog toga bi se "prezrena" geršla trebalo češće da se nađe na jelovnicima "bogatijih" slojeva bez predrasuda o sirotinjskoj hrani. Hranljive vrednosti ječma su, inače, slične ostalim vrstama žitarica: 11 odsto belančevina, 1,8 procenat masti i ukupno 73,4 odsto ugljenih hidrata (celo zrno). U oljuštenom zrnu (geršli) te se vrednosti nešto menjaju – postotak belančevina i masti se smanjuje, ali se povećava postotak ugljenih hidrata. Ječam je bogat i mineralima: kalijumom, fosforom i magnezijumom, te kalcijumom, natrijumom, sumporom, gvožđem, manganom, bakrom, cinkom, kobaltom, fluorom i jodom. I vitaminski sastav ječma sličan je vitaminskom sastavu većine žitarica. Sadrži gotovo sve vitamine, posebno vitamina B.
Lekovita svojstva ječma takođe su brojna, jer rezultiraju iz delovanja njegovih glavnih sastojaka, kao što su skrob, azotne materije, biljna mast s obiljem nezasićenih masnih kiselina, šećer, enzimi i slično. Ječmena sluz koja nastaje prilikom kuvanja oljuštenog zrna vredna je dijetalna hrana u oboljenjima grla i želuca, a u spoljnoj primeni upotrebljava se kao topli oblog za sazrevanje čireva i ublažavanje oteklina. Supe od ječmene kaše s dodatkom zeleni i začina izvrsno su dijetalno jelo za osobe koje naginju debljanju.
Celo zrno ječma, prženo i samleveno u kafenom mlinu, s dodatkom cikorije, može izvrsno zameniti pravu kafu. Ječmena kafa pomešana s mlekom (bela kafa) izvrstan je i hranljiv napitak za decu i starije ljude, bez štetnog kofeina.
