U Programu aktivnosti udruženja građana GRUPA, jedno od ambicioznijih i ozbilјnijih predloga jeste osnivanje jednog Javno komunalnog preduzeća na nivou grada, koje bi preuzelo odgovornost za realizaciju usluga i zadataka koje danas pruža niz preduzeća i agencija.
U narednih nekoliko tekstova ukazaće na probleme koje ovakva organizacija pružanja usluga od ineteresa građana Pančeva uzrokuje i otežava njihovu realizaciju, ali će dati i predloge rešenja ovih problema i njihovih uzročnika.
Iz udruženja GRUPA napominju da im nije cilј kritika aktuelne vlasti, već pobolјšanje uslova života građana Pančeva i doprinos povećanju efikasnosti i efektivnosti u realizaciji usluga koje pružaju ove organizacije a koje su od velikog značaja za svakog građanina našeg grada i prigradskih naselјa:
ANALIZA POSTOJEĆEG STANјA
U ovom tekstu ćemo pokušati uraditi kratku analizu rada i problema koje imaju preduzeća koja su delimično ili u potpunosti u vlasništvu grada, odnosno čiji je grad osnivač. Pokušaćemo da ukažemo na glavne uzroke problema u funkcionisanju preduzeća i njihove posledice. Ovaj put nećemo ulaziti u finansijske analize i efekte poslovanja ovih preduzeća.
- Optimalno korištenje raspoloživih kapaciteta na nivou grada
1.1 Veliki broj preduzeća sa lošim upravlјanjem
Na gradskom nivou ima trenutno sedam preduzeća kojima je grad osnivač ( Vodovod i kanalizacija, Higijena, Zelenilo, Grejanje, Direkcija za prostorno uređenje grada, Gradska stambena agencija) i jedno u kome je suosnivač (Pantransport). Pored toga svako selo ima svoje komunalno preduzeće.
Završni računi većine ovih preduzeća pokazuju gubitak u poslovanju, nekada opravdano i realno a nekada fingirano. Upravlјanje ovim preduzećima je povereno kadrovima koji potiču iz vladajuće partije, a njihov zadatak nije da obezbede ispunjenje cilјeva i zadataka preduzeća, već ispunjenje potreba političke partije koja ih je dovela na funkciju. Oni uglavnom imaju obavezu „zapošlјavanja“, odnosno stavlјanja na platni spisak zaslužnih članova stranke i da urade neke poslove koje je obećala vladajuća partija svojim glasačima.
Članovi Upravnih i Nadzornih odbora, umesto upravlјačke uloge, obično su samo fiktivno članovi ovih bitnih i odgovornih upravlјačkih tela, pa umesto upravlјačkih odluka oni samo verifikuju odluke direktora, a on izvršava zadatke svog poslodavca (partije).
- Kadrovska struktura i kapaciteti mehanizacije i opreme za rad
Sva ova preduzeća imaju svoje prateće (neproizvodne) službe ili odelјenja, u kojima ponekad zna biti mnogo više zaposlenih (odnosno na platnom spisku) već u onim radnim jedinicama koje obavlјaju osnovnu delatnost zbog koje je i osnovano preduzeće. Pored toga, svim ovim preduzećima nedostaje radnika upravo u osnovnoj delatnosti, a posebno u periodu godine kada ova delatnost traži najviše aktivnosti. Nedostatak radnika se nadoknadi upošlјavanjem raznih profila preko raznih agencija, koje opet služe za upošlјavanje zaslužnih članova vladajućih stranaka pa se u određenoj meri zadovolјi i nedostatak potrebnog kadra.
Poseban problem je nedostatak mehanizacije i opreme za obavlјanje osnovne delatnosti, u svakom pojedinačnom preduzeću, pogotovo u slučaju havarijskih kvarova i u realizaciji ozbilјnijih projekata prema planu razvoja gradskih i seoskih sredina. Taj problem je neretko uzročnik korupcionih afera zbog angažovanja privatnih firmi koje ne ispunjavaju većinu traženih uslova (nije redak slučaj da ozbilјne poslove na „tenderu“ dobije firma sa dvoje zaposlenih, a ona angažuje podizvođače za realizaciju posla).
1.3 Planiranje aktivnosti komunalnih preduzeća
Aktivnosti ovih preduzeća bi trebale biti usmerene na dva koloseka: interventne na otklanjanju posledica nekih prirodnih pojava i kvarova na infrastrukturi, i planske usmerene na prevenciju štete koju mogu napraviti neki događaji ili pojave, ili na unapređenje života građana. Ove aktivnosti moraju biti detalјno planirane na osnosvu dobro prikuplјenih i analiziranih svih činjenica koje utiču na realizaciju pojedinih aktivnosti.
Planiranje aktivnosti svakog komunalnog preduzeća se radi na nivou preduzeća uzimajući u obzir kapacitete tog jednog preduzeća, a to je u skladu sa kapacitetom, jako skromno. Te aktivnosti se svode na manje preventivne poslove i obično je zasnovano na poznatim i očekivanim pojavama u prirodi ili infrastrukturi.
Veliki uticaj na planiranje aktivnosti komunalnih preduzeća ima politika, pa aktivnosti zavise od snage ili bolјe reći glasnosti predstavnika vlasti iz pojedinih gradskih delova ili mesnih zajednica. Ozbilјniji investicioni poslove uglavnom zavise od političkih odluka, a iste su podložne raznim uticajima, a najmanje je bitno šta je prioritetno i šta je korisno za građane.
- Ispunjenje proklamovanih cilјeva iz oblasti ekologije
2.1 Gradska deponija i nelegalne deponije
Pod pritiskom javnosti i opšte politike kako u državi tako i u lokalnim zajednicama mogu se čuti velike reči i velika obećanja u cilјu pobolјšanja uslova života i rešavanja nagomilanih problema u oblasti ekologije. Na žalost, malo aktivnosti se realno dešava i malo problema se stvarno dešava.
Veliki problem u domenu upravlјanja otpadom predstavlјaju divlјe deponije koje nastaju u prigradskim naselјima, odnosno pored puteva pošto se građani dosta neodgovorno ponašaju. Drugi problem je selekcija otpada pošto se na novu gradsku deponiju odvozi jedna vrsta otpada dok se krupni otpad, staklo i građevinski šut odvoze na staru deponiju ili neko privremeno odlagalište. Građani sav otpad ipak ostavlјaju pored kontejnera.
Posebna je priča gradska deponija koja je građena kao Skadar na Bojani, i bila dugo vremena perionica novca za gradske vlasti. Na ovoj deponija ima niz spornih i diskutabilnih stvari, počev od samog projekta, kvaliteta materijala od koga je građena, kvaliteta i iskustva samih izvođača radova, pa do kapaciteta i garancije za rokove trajanja postavlјenih zaštitnih materijala. Tim više što je na toj deponiji deponovano sve od čvrstih predmeta do lekova, herbicida, opasne ambalaže i svih drugih opasnih i otrovnih materija. Nikakva selekcija otpada se uglavnom ne radi, iako je to sve lepo propisano zakonima ove države.
2.2 Otpadna ulјa i njihov uticaj na okolinu
Imajući u vidu broj i starost vozila i radnih mašina, znamo da se u gradu i okolini proizvodi izuzetno velika količina otpadnih ulјa i zaulјenih delova. Upravlјanje ovim otpadom je definisano zakonom i pod pretnjom ozbilјnih kazni, a svima je jasno da veliki deo ovog otpada se nepropisno lageruje u improvizovanim prelivnim sistemima koji su propisani zakonom, ili se pakuju u burad i lageruju po periferiji grada i mesnih zajednica (što se neretko otkriva na više lokacija Južnog Banata). U ovom gradu je zadnjih desetak godina prodato i ugrađeno desetine peći i gorionika za centralno grejanje koje koriste otpadno ulјe, što daje izuzetno kancerogen dim kao produkt sagorevanja.
Na lokaciji garaže bivšeg JK ATP je ostalo desetine tona prerađenog ulјa u betonskim i oštećenim bazenima čija je sudbina nepoznata pošto je ta lokacija izdata privatnom preduzeću. Još za vreme rada ATP-a ovi bazeni su bili puni, pa je otpadno ulјe prosipano iz sisterni po zelenim površinama na toj lokaciji, jer drugog rešenja nije bilo. Opština je potpisala i neki ugovor sa nekim privatnim firmama o ugradnji prečistača za ovo ulјe, ali je to završilo velikom korupcijom i velikom plјačkom za koju niko nije odgovarao i sve je zataškano. Sve ugrađene pumpe i oprema je pokuplјeno od izvođača radova za kojim je raspisivana i poternica, ali je problem i povećan usled odlaganja ogromne količine zaulјenog zemlјišta na toj lokaciji.
Treba napomenuti da se radi o izuzetno opasnom otpadu, čiji jedan litar zagađuje deset tone pijaće vode. A ove desetine tona otpadnog ulјa će kad-tad dospeti do bunara iz kojih se grad snabdeva vodom. Kada se tome doda i ulјe koje se kao otpad proizvodi u desetinama servisa i mehaničarskih radionica, onda ovaj problem zaslužuje da se nazove alarmantnim. Tu nikakvi zakoni ne pomažu, iako predviđaju prikuplјanje čak i otpadnog jestivog ulјa u restoranima, sve dok se ne obezbedi primena istih, odnosno dok inspekcijske službe ne počnu da rade svoj posao.
2.3 Prikuplјanje i prerada sekundarnih sirovina
U našeg gradu i prigradskim naselјima ima jako mali broj lokacija na kojima se nalaze kontejneri za odvojeno prikuplјanje različitog otpada (papir, plastika, staklo i ostalo). Međutim, postavlјanje tih kontejnera je bio samo neuspešan pokušaj odvajanja sirovina, i nepotreban troška, pošto su kamioni koji skuplјaju otpad sadržaj svih tih kontejnera kupili zajedno u jedan kamion i vozili na deponiju. Pored toga, građani su bili dosta neodgovorni pa su bacali otpad u bilo koji kontejner bez odvajanja. Neki su to radili zbog nemara i nedostatka odgovornosti za svoj grad, a neki i namerno da napakoste vlastima ili ko zna kome. U svakom slučaju, stanje svesti građana kada je u pitanju upravlјanje otpadom je na jako niskom nivou i to će u budućnosti biti najveći problem kada je upravlјanje otpadom u pitanju, ali se i to da rešiti obukom građana i kontrolom poštovanja propisa.
Veliki je problem što je upravlјačka struktura ovog grada pravi predstavnik svog naroda i ništa bolјe ne razumeju pa i ne planiraju ozbilјne aktivnosti na ovom planu, osim kratkoročnih koje mogu doneti neku vrstu koristi pojedincima ili grupama.
2.4 Kanalizaciona mreža
Kanalizaciona mreža se deli na kišnu i fekalnu mrežu. Ovde je ponovo veliki problem napravila neobrazovanost i neodgovornost stanovništva, kao i nedostatak ili neefikasnost nadležnim kontrolnih funkcija gradske vlasti. Naime, nedostatak fekalne kanalizacione mreže na velikom delu grada, rezultirao je izradom velikog broja septičkih jama, koje su opet zbog smanjenja troškova čišćenja za vlasnike i korisnike jama, spajane na kišnu kanalizaciju bez ikakvih sankcija. Taj problem je poznat ali niko ne želi da se upusti u njegovo rešavanje iz niza objektivnih i subjektivnih razloga.
Drugi problem je što prečišćavanje otpadnih voda nije ni blizu potrebnih i propisanih rešenja i to je veliki tehnički problem, ali je više problem političkih odluka koje nisu uvek u interesu vladajućih struktura. Kišna kanalizacija ima problem rasta broja stanovnika koji je u poslednje vreme i te kako izražen, pa je kapacitet te kanalizacije postao nedovolјan, i taj problem se mora rešavati u skorom periodu. Broj stambenih objekata i broj stanovnika pojedinih gradskih naselјa se drastično povećava, što ne prati zadovolјavajuća infrastruktura u svakom pogledu.
2.5 Vodovodna mreža
Vodovodna mreža ima isti problem kao i kišna kanalizacija, usled brzog i znatnog rasta stanovništva, ali i zbog starosti postojeće instalacije. Stanje vodovodnih instalacija se najbolјe vidi prilikom havarija i isklјučenja dela mreže, kada posle ponovnog puštanja mreže u pogon dugo vremena sa česme teče tamna voda koja je rezultat prlјavih i korodiralih cevi i instalacija. Ima znatan broj nelegalno priklјučenih potrošača vode koji nisu ni pod čijom kontrolom.
Drugi problem je praćenje kvaliteta vode u rezervoarima i bunarima, posebno imajući u vidu rizike i opasnosti koji proizlaze iz opisanog stanja upravlјanja otpadom i ekološkim rizicima.
2.6 Kvalitet vazduha i privreda
Privredne organizacije znatno utiču na kvalitet vazduha u gradu i prigradskim naselјima, pogotovo što je znatan procenat industrije iz oblasti naftne i hemijske industrije, ili su potrošači energije koja utiče na kvalitet vazduha.
Ipak, treba uzeti u obzir izuzetno veliko zagađenje vazduha u zimskom periodu zbog velikog broja privatnih ložišta stambenih i privrednih objekata, koji koriste niz energenata koji se ne bi trebao koristiti zbog prevelikog zagađenja vazduha kao i tla.
Nedostatak zelenih površina, a posebno drveća (čak i njegovo smanjenje zbog izgradnje novih stambenih i privrednih objekata) znatno utiče na kvalitet vazduha koji udišemo u ovom gradu.
2.6 Zelene površine i prostorno uređenje
U gradu, kao i prigradskim naselјima ima veliki broj zelenih površina, ili bar onih površina koje bi trebale biti zelene. I pored toga što JKP Zelenilo ulaže velike napore da održi kvalitetnim površine u javnim parkovima i gradskim četvrtima, to nije ni izbliza onako kakvo bi trebalo da bude i kako bi moralo da izgleda da bi obezbedile dovolјno dobrog vazduha, posebno imajući u vidu veliki broj zagađivača.
Upravlјanje građevinskim zemlјištem nije zadovolјavajuće tim više što je izuzetno izraženo povećanje broja stambenih objekata koje je neretko bez ikakve kontrole, i po pravilu na teret smanjenja zelenih površina i seče i onako malog broja stabala raznog drveća u gradu. Prostorno uređenje grada nije u potpunosti jasno definisano i preklapaju se nadležnosti republičkih, gradskih i lokalnih službi, pa onda većina problema nije ni u čijoj nadležnosti, tim više što većina odluka ima politiku i političke odluke kao osnovu za odlučivanje. Tamo gde su nadležnosti jasno definisane efikasnost kontrole je jako slaba i odluke se često ne poštuju.
Poseban problem na zelenim površinama i parkovima predstavlјaju psi lutalice i ništa manje psi kao kućni lјubimci koji se šetaju slobodno po parkovima i tamo obavlјaju sve fiziološke potrebe bez ikakve kontrole i bez bilo čije brige. Nije retka pojava da psi ugrizu nekog prolaznika i šetača u parku, pa grad mora da plati odštetu za nanešenu bol i pretrplјeni strah. Ispada da su psi lutalice u vlasništu gradskih vlasti, a građani plaćaju štete koji oni prave.
U takvom okruženju treba da se igraju deca, ali ona ne smeju da obavlјaju bilo kakve fiziološke potrebe u istom okruženju. Moglo bi se reći da psi u našim parkovima imaju mnogo veća prava od naše dece.
2.7 Umesto zaklјučka
Na osnovu ove kratke i delimične analize problema u funkcionisanju JKP i Agencija može se reći da su uzroci i posledice uočenih i navedenih problema izuzetno ozbilјni i ne mogu se rešiti obećanjem jedne grupe građana kao ni obećanjem vladajuće strukture. Rešenje ovih problema zahteva plansku i ozbilјnu aktivnost svih upravlјačkih struktura i svakog građanina, u dugom vremenskom periodu.
Naša ideja je da iniciramo rešavanje uočenih, ali i niza onih problema koje nismo ovde evidentirali, naravno i da damo predloge rešenja koji će biti usvojeni od strane gradske uprave ili bar biti inicijalna kapisla za pokretanje rasprave oko predloga koja će dovesti do usvajanja konačne odluke u cilјu rešenja problema i otlanjanja njegovih posledica.
