Cookie Consent by Free Privacy Policy Generator website Šta je sve obeležilo Rebićev mandat: Rat klanova, kriminalizacija i politizacija policije - | K-013 Portal
vladimir rebic, krik

Šta je sve obeležilo Rebićev mandat: Rat klanova, kriminalizacija i politizacija policije



Direktoru policije Vladimiru Rebiću istekao je mandat i on će uskoro biti penzionisan. Rebić je tokom šest godina koliko je vodio policiju bio u senci ministara, a njegov mandat obeležili su rat kriminalnih klanova, nezapamćen broj kriminalnih ubistava, otpuštanja nepodobnih, kao i kriminalizacija i politizacija policije.

KRIK je sumirao šta je sve obeležilo njegov mandat.

Odluka o tome da li će inspektor Slobodan Milenković, koji je sproveo uspešnu istragu u slučaju "Jovanjica", biti premešten iz odeljenja za narkotike u ratne zločine, izgleda da neće biti doneta u bliskoj budućnosti.

Milenkovićev premeštaj trebalo je da potpiše direktor policije Vladimir Rebić koji je već tri meseca na odmoru. Rebić se, međutim, sa odmora neće vraćati na svoje radno mesto pošto mu je zvanično istekao mandat, a on će posle praznika otići u penziju. Konkurs za direktora policije još uvek nije raspisan tako da je policija trenutno bez čelnika.

Iako je zvanično prvi čovek srpske policije, Rebić je uvek bio u drugom planu – najpre iza tadašnjeg ministra Nebojše Stefanovića i njegove najbliže saradnice Dijane Hrkalović, a stvari se nisu mnogo promenile ni dolaskom novog ministra Aleksandra Vulina.

Dok se trudio, kako deluje, da neopaženo dočeka kraj mandata, godine koje je proveo u policiji obeležili su rat kriminalnih klanova, porast nasilja i otmice, nezapamćen broj kriminalnih ubistava, opstruisane i traljave istrage, zataškavanje, otpuštanja nepodobnih inspektora, kriminalizacija i politizacija policije.

Rebić odlazi kao jedan od poslednjih ljudi iz vrha policije iz postavke bivšeg ministra Stefanovića. On se u političkom sukobu između Stefanovića i predsednika Aleksandra Vučića držao po strani i izbegavao da javno optužuje bivšeg ministra.

Neobičan izbor

Rebić je postavljen za vršioca dužnosti direktora policije krajem 2015. godine. Bio je neočekivan izbor za prvog čoveka policije pošto je prethodno bio na čelu saobraćajne uprave – mesta koje teško da je moglo da ga preporuči za obećanu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije. Delovalo je, što će se kasnije i potvrditi, da je Rebić bio odabran da odigra svoju ulogu dok su umesto njega policiju vodili drugi.

Svega nekoliko meseci pošto je stupio na ovu poziciju, nepoznate osobe bagerima su srušile više objekata u beogradskoj četrvti Savamala, što se pokazalo kao pokazna vežba za novog direktora. Policija je te noći podbacila – vlast u tom delu grada preuzela je grupa muškaraca sa fantomkama i palicama, a policija se nije odazvala na pozive građana.

"Ja ne želim da pričam o tome jer nemam prosto ovlašćenja od javnog tužioca koji je za to nadležan, ali vam kažem da ide u dobrom pravcu i da morate verovati srpskoj policiji. Ja znam šta znam, ali ne želim to da kažem jer mi zakon ne daje takvu mogućnost", rekao je Rebić nakon ovog događaja.

Nemušto je priznao da je moguće da je bilo propusta u postupanju policije, ali se slučaj na tome završio. Kao odgovoran označen je šef smene službe beogradske policije Goran Stamenković, a Rebić, uprkos pritiscima javnosti, nije podneo ostavku. Do danas nije otkriveno ko je rušenje naredio niti ko ga je obavio. Nije otkriveno ni ko je naredio policiji da ne reaguje.

Rat mafiji

Ubistvo vođe navijača Partizana i saradnika crnogorskog kavačkog klana Aleksandra Stankovića zvanog Sale Mutavi koje se dogodilo nekoliko meseci kasnije izazvalo je neočekivano oštru reakciju države – ministar Stefanović proglasio je rat mafiji dok je Rebić u stavu mirno bio odmah iza njega.

"Ministar policije objavio je rat mafiji, tako da će moj najvažniji zadatak biti rušenje najjačih kriminalnih grupa", poručio je Rebić. "Policija će učiniti sve da se u budućnosti ne dogodi ubistvo slično Stankovićevom. Mislim da smo na dobrom putu da rešimo to ubistvo i raskrinkamo sve te organizovane kriminalne grupe", dodao je tada on.

U narednih nekoliko godina u kriminalnim obračunima dogodilo se još mnogo ubistava sličnih Stankovićevom, a policija, nasuprot Rebićevom obećanju, nije učinila ništa da ih spreči. Naprotiv. Stankovićeva grupa, kasnije predvođena Veljkom Belivukom, ušla je u surovi kriminalni rat ali sa nemerljivom prednošću – imala je policiju i državu na svojoj strani.

Oružje u Jajincima

Krajem oktobra 2016. godine nedaleko od porodične kuće tadašnjeg premijera Aleksandra Vučića u Jajincima pronađeni su sanduci sa oružjem u kojima se nalazila zolja, nekoliko ručnih bombi i municija. Sumnjalo se da je u pitanju mogla da biti priprema atentata na Vučića, a policija je, prema rečima tadašnjeg ministra Stefanovića, u blizini kuće locirala 97 bezbednosno interesantnih osoba. Pokrenuta je istraga, a na oružju su navodno bili pronađeni DNK tragovi više osoba.

Rebić je, isto kao i u slučaju rušenja u Savamali, isticao da mu je jasno šta se desilo, ali da ne može o tome da govori da ne bi ugrozio istragu.

"Policija je posvećena tom poslu, naše je da utvrdimo ko je ostavio oružje", kazao je Rebić i dodao da postoje "jasni pokazatelji u kom pravcu ide policija u dokazivanju tog dela".

Uprkos tvrdnjama da je prikupila bitne dokaze, policija nije uspela da utvrdi ni ko je oružje ostavio, ni zbog čega. Istragu je godinu dana kasnije zatvorilo tužilaštvo.

Rast Belivukove ekipe

Najavljeni rat protiv mafije značio je zapravo rat protiv jedne od kriminalnih grupa – škaljarske, dok su kavčani, uz koje je stala i Stankovićeva ekipa, imali povlašćeni položaj. Njihove veze sezale su duboko u policijske strukture – Dijana Hrkalović državna sekretarka u ministarstvu i bliska saradnica ministra bila je u to vreme u emotivnoj vezi sa pripadnikom Žandarmerije Nenadom Vučkovićem Vučkom koji je bio u direktnom kontaktu sa ovim kriminalnim klanom i njima upravljao. Mediji su o tome iscrpno pisali, ali se Rebić nije oglašavao.

Posle Stankovićevog ubistva grupu je preuzeo Veljko Belivuk koji je bio rešen da se obračuna sa suparnicima i zbriše konkurenciju. U ovom naumu ga je omelo hapšenje – u februaru 2017. uhapšen je zbog sumnje da je u centru Beograda ubio Vlastimira Miloševića. On je, međutim, optužen kao pomagač, a potom je i oslobođen.

"Ova godina bila je ključna za uspon Belivuka. Policija je našla dokaze da je on počinio ovo ubistvo, ali da je optužnica pala na volšeban način", rekao je kasnije Rebić i dodao da je bio izuzetno ponosan na policajce koji su vodili istragu.

Rebić, međutim, nije objasnio zbog čega je Dejan Jović, inspektor koji je upravo uhapsio Belivuka i prikupio dokaze protiv njega, suspendovan iz policije pod, kako će se kasnije ispostaviti, lažnim optužbama za korupciju. Osim optužbi, Jović se suočavao sa medijskom hajkom koju su protiv njega vodili tabloidi bliski vlasti. Jović je preminuo od posledica koronavirusa. Direktor policije ipak nijednog trenutka nije stao u njegovu odbranu.

Krušik

Dok se na ulicama zahuktavao kriminalni rat u javnost su izbijale i druge afere.

Radnik državne fabrike oružja Krušik Aleksandar Obradović dostavio je novinarima dokumenta iz kojih se vidi da je firma GIM koju je zastupao otac ministra policije Branko Stefanović, po povlašćenim cenama kupovala naoružanje iz Krušika.

Umesto da proveri navode o zloupotrebama koje je otkrio Obradović, tužilaštvo je, međutim, u septembru 2019. uhapsilo njega. Obradović je pušten je iz pritvora tek posle pritiska javnosti, a tužilaštvo je pokrenulo predistražni postupak koji do danas traje.

Rebić se nije oglašavao u vezi sa ovim slučajem.

Plantaža za koju niko nije čuo

Samo dva meseca kasnije u okolini Stare Pazove policija je u novembru 2019. otkrila, kako je kasnije saopšteno, najveću plantažu marihuane u Evropi na poljoprivrednom dobru "Jovanjica" poznatom po proizvodnji organske hrane. U hapšenju je učestvovalo oko 50 policajaca, a pronađeno je više od tonu i po marihuane.

Hapšenje, koje bi inače služilo na ponos policiji, danima se skrivalo od očiju javnosti. I pitanje je dokle bi bilo tako da o njemu nije govorio tada opozicioni poslanik Miroslav Aleksić. On je ispričao i da je Predrag Koluvija, vlasnik imanja, nakon privođenja zvao Andreja Vučića, brata predsednika Srbije – ali bez dokaza koji bi ovo mogli da potvrde. Istraga je otkrila da je Koluvija imao podršku bezbednosnih struktura države, ali nije stigla do predsednika Vučića niti njemu bliskih ljudi.

Inspektor koji je otkrio plantažu i pohapsio vođu i članove grupe, Slobodan Milenković, ubrzo se našao na udaru tabloida, ali i pod pritiskom na poslu. Iako je policajac negirao umešanost Vučića, u tablodima je optuživan da „pakuje“ afere predsednikovom bratu, a potom je te optužbe na njegov račun iznosio i Koluvija.

Rebić je branio Milenkovića i istragu koju je policija vodila i rekao da su ove optužbe besmislice, ali reč direktora policije izgleda da nije imala nikakvu snagu.

Posle niza napada na policajca koji je uhapsio Koluviju, načelnik beogradske policije Veselin Milić tražio je da Milenković bude premešten na drugo radno mesto. Da bi ovaj premeštaj mogao da se obavi potreban je potpis direktora policije Rebića koji je, međutim, otišao na produženi odmor, a potom u penziju.

Povoljna statistika

Belivukov klan je u međuvremenu narastao, postao moćniji i okrutniji. Dok je rastao broj mafijaških likvidacija, Rebić se hvalio uspesima policije i povoljnom statistikom. Tokom 2019. i 2020. najmanje 15 mladića je nestalo i pretpostavlja se da su ubijeni. Rebić se o ovome nikada nije oglasio.

Belivukova ekipa je pohapšena u februaru ove godine, ali Rebiću nisu pripale zasluge za to. Umesto njega, na konferenciji za novinare je uz ministra Aleksandra Vulina bio načelnik Službe za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) Ninoslav Cmolić.

Tokom istrage pojavila su se još neka imena ljudi iz policije koji su pomagali Belivuku. Rebić je nedugo potom izjavio da ga je sramota što je kriminalna grupa imala podršku iz policije.

Prisluškivanje predsednika

Oko mesec dana pošto je Belivukova ekipa pohapšena javnost je pogodila afera "prisluškivanje". Pojedinici iz MUP-a, kako je naveo ministar policije Aleksandar Vulin, mesecima su pod različitim izgovorom prisluškivali ljude bliske predsedniku Vučiću, a sve sa namerom da "upecali" i razgovore samog predsednika. Zbog ovog navodno nelegalnog prisluškivanja otvorena je istraga i u okviru nje saslušana je bivša državna sekretarka Dijana Hrkalović, ali i Rebić.

Rebić je rekao da je utvrđeno da se odvijalo nelegalno prisluškivanje predsednika Aleksandra Vučića, ali da on u vreme kada se to događalo, nije imao nikakva saznanja.

"Želim da istaknem da je apsolutni skandal da je bilo kome palo na pamet da prisluškuje predsednika republike. Sa nestrpljenjem iščekujem završetak ove istrage", rekao je Rebić.

Sindikat policije i policijskih starešina tražio je Rebićevu smenu zbog brojnih afera i propusta u policiji za koje je po komandnoj odgovornosti morao da zna. Ovaj slučaj i dalje je u predistražnoj fazi.

Sredinom oktobra uhapšena je i Dijana Hrkalović zbog sumnje da je uticala na pojedine policajce da opstruiraju istrage i da krše zakon, a potom za to i optužena. Tužilaštvo se u istrazi protiv Hrkalović nije bavilo njenim vezama sa kriminalnim klanom.

Rebić slučaj nije hteo da komentariše – već je bio neprimetno nestao iz javnosti.

loading...

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter  i Youtube nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.