Mere Vlade Srbije za suzbijanje negativnih posledica epidemije korona virusa su dobrodošle, mogu da pomognu ali je njihov ishod prilično neizvestan, izjavio je za Fonet ekonomista i profesor na Tehnološko-metalurškom fakultetu Petar Đukić.
On ističe da rezultati tek treba da se vide, i to ne samo u ukupnim podacima za ovu godinu, već i prema situaciji koja će se u socio-ekonomskom smislu prolongirati na sledeće godine. To znači da je prilično neizvesno kako će vanredne mere i ogroman intervencionistički zahvat, u visini od 11 odsto potencijalne vrednosti BDP, možda i više, uticati na budući razvoj i reforme u Srbiji, kaže Đukić.
On smatra da ove mere u najvećem delu mogu da očuvaju ugrožena radna mesta, iako se postavlja pitanje da li je to dugoročni cilj privrednog i tehnološkog razvoja. Govoreći o uticaju ovih mera na poziciju malih i srednjih preduzeća, Đukić ističe da ta preduzeća mogu da se nađu u različitim pozicijama.
Ima preduzeća, mada u malom broju, koja nemaju pad aktivnosti i narudžbina, na primer u segmentu građevinskih materijala ili specijalnih građevinskih usluga. Sa druge strane, ima i preduzeća koja su već "mrtva". Što su ta preduzeća manja i u većoj meri orijentisana na lične usluge (prevoz, turizam, kozmetičke usluge) to su bliža kolapsu.
Nabavka materijala, a pogotovo plaćanje zakupnine, njima je veći problem nego isplata zarada, naročito ako imaju jednog ili dva zaposlena, kaže Đukić i dodaje da je veliki problem nedostajući princip selektivnosti kao iporovodljivost mera.
Govoreći o najavljenoj podeli 100 evra svakom punoletnom stanovniku Srbije, Đukić naglašava da nije baš jasno kako će to moći tehnički da se izvede, ali je definitivno da može da bude veoma opasno. Nije jasno kako u budućnosti održati stabilan ili stimulativan kurs dinara uz takvu percepciju, emitovanja nove kupovne moći, u okolnostima kada se smanjuju proizvodnja i realni BDP.
Govoreći o ukupnom finansijskom okviru mera od preko pet milijardi evra, Đukić naglašava da nekome zvuči impresivno, ali suštinski ne mora da znači ništa dobro. To je pre svega ogromna preraspodela. Ako se zabeleži pad BDP između 5 i 10 odsto, to će, pod pretpostavkom stabilnog kursa, značiti povećanje udela javnog duga do 65 odsto BDP.
On kaže da to nije najveći problem jer ima i onih zemalja, koje su u tom pogledu u lošijoj situaciji. Međutim, korporativne obveznice verovatno neće imati ko da kupuje, zbog opšteg nepoverenja u te "korporacije". Ako ih država kupuje, to će biti još veća nevolja, jer će neko morati i da ih unovči.
Sve u svemu, valja jednom nastaviti sa tržišnom ekonomijom i reformama, a od njih smo sve dalji, uz postojeće mere, zaključio je Đukić.
(Fonet)
