Izgradnja umetnute poletno-sletne staze, pored obnavljanja postojeće glavne, jedan je od prvih graditeljskih zahvata na aerodromu "Nikola Tesla" u narednih pet godina, piše Politika.
List navodi da je taj poduhvat, između ostalog, najavila francuska kompanija Vansi Erports, kada je pre dve godine uzela najveću srpsku vazdušnu luku u koncesiju na 25 godina, a planski dokument koji će omogućiti ulaganje u taj kompleks u Surčinu na javnom je uvidu do 10. februara.
Osim rekonstrukcije i dogradnje, nacrtom plana detaljne regulacije "Nikole Tesle", koji obuhvata 1.870 hektara, predviđena je velika transformacija pre svega zemljišta uz autoput. Buduća privredno-komercijalna zona prostiraće se na 250 hektara južno od autoputa Beograd-Zagreb, a predviđena je i izgradnja putne i železničke veze grada i aerodroma.
Podizanje druge poletno-sletne staze, novog putničkog terminala i pratećih tehničkih i servisnih sadržaja predviđeno je tek posle 2043. godine, kada Vansijevo upravljanje aerodromom prestaje.
Gradski urbanista Beograda Marko Stojčić objašnjava za Politiku da do 2043. godine koncesionar i Vlada Srbije očekuju 15 miliona putnika godišnje, što je trostruko više nego danas i ta brojka govori o potrebi da se gradi druga pista i novi kompleks aerodroma.
On kaže da će koncesionar, kako bude rastao broj putnika u naredne dve decenije, dograđivati objekte za terminal i infrastrukturu.
"Zbog proširenja aerodroma i novih privredno-komercijalnih zona otvara se oko 10.000 novih radnih mesta, a povećanje broja putnika direktno će se odraziti na turizam u Beogradu. Cilj nam je druga pista, što će biti znak da smo postali ozbiljan ne samo turistička, nego i ekonomska destinacija", istakao je Stojčić.
On je izrazio uverenje da će plan, koji je izradio Urbanistički zavod Beograda, biti usvojen do kraja marta.
Nacrt plana detaljne regulacije "Nikole Tesle" obuhvata i kulturna dobra - Muzej vazduhoplovstva, Jevrejsko groblje na ledinama i arheološki lokalitet Vrbas - praistorija u Surčinu.
Groblje na Ledinama, na mestu koje se naziva Trostruki surduk, jedno je od prvih stratišta Jevreja na području okupiranog Beograda u Drugom svetskom ratu. Tu su Nemci krajem 1941. godine streljali i zakopali grupu od 240 Jevreja i manji broj Roma. Mesto zločina obeleženo je spomen-pločom koju je postavilo Udruženje boračkih organizacija Novog Beograda 20. oktobra 1946. godine.
(Politika)
