Rakija se smatra srpskim zlatom, a zlato je najsigurnije čuvati u banci, zato je danas u Beogradu otvorena prva Srpska banka rakije, gde će zainteresovani građani i firme moći da izaberu vrstu rakije i stave je na odležavanje u hrastovu burad sa svojim imenom.
„Srpska banka rakije“ je otvorena u okviru Beogradske destilerije na Dorćolu, a predstavlja novi turistički proizvod Beograda, zato je jedno od prvih buradi u banci rakije namenjeno Turističkoj organizaciji Beograda (TOB) i u njemu se čuva dunjevača pod nazivom „Beogradska rakija“.
Predsednik TOB-a Miodrag Popović rekao da rakija za Srbiju predstavlja veliki potencijal turističkog brenda, naročito zato što, dodaje, Beograd u svetu nosi titulu grada u kojem je najbolji provod.
„Beogradska destilerija je to prepoznala i krenula da promoviše srpsku rakiju godinama unazad. Prva srpska banka rakije je takođe deo te promocije, ali i promocija naše tradicije i kulture, baš onoliko koliko je škotski viski tradicija Škotske ili čitavog anglosaksonskog sveta“, rekao je Popović.
Međutim, ukazao je, prednost rakije u odnosu na viski je što se pravi od voća.
„Svaka naša dobra rakija je bolja od najboljeg i najskupljeg viskija. Sve drugo je stvar marketinga i promocije“, istakao je Popović.
Dodao je da će Srpska banka rakije biti deo turističke promocije grada, navodeći da je ideja nastala tako što se obično kaže da je rakija „srpsko zlato“, a kako se zlato uglavnom čuva u banci, tako je i rakija zaslužila svoju banku.
Vlasnik Beogradske destilerije Branko Nešić kaže da je to mesto gde svi ljubitelji rakije na jednom mestu mogu da proizvedu rakiju – izaberu vrstu rakije, stave je u bure, pečatiraju bure i puste rakiju da odleži između šest i 36 meseci.
„Rakija koja odleži u buradima dobija na kvalitetu i vrednosti, a u zavisnosti od vremena starenja i vrste rakije, vrednost rakije se uvećava i do 60 odsto. Vrste rakije koje se mogu staviti na održavanje su od jabuke, šljive, dunje i kajsije. Cena bureta za čuvanje rakije zavisi od vrste rakije i zapremine bureta“, objasnio je Nešić.
Ističe da osim Srpske banke rakije, u Beogradskoj destileriji organizuju se i rakijske ture, koje uključuju probe različitih rakija i pričanje zanimljivih priča o srpskom nacionalnom piću, načinu njegove proizvodnje i vrstama.
Pečatiranu burad mogu otvoriti samo klijenti rakijske banke, kaže Nešić, i dodaje da nakon isteka vremena odležavanja, rakija se puni u boce sa personalnom etiketom klijenta.
(Tanjug)
