Upravo u vreme kada smo se u našem malom udruženju (Institut za istraživanje korupcije Kareja Pančevo) dogovarali oko aktivnosti u vezi sa mladima; desilo se još jedno zlo. U njemu je mladi čovek učesnik, i još gore - zločinac.
Rano jutros u Novom Sadu, gradu slobode i tolerancije na smrt je pretučena legenda grada – ulični svirač Kristijan Kostić Bleki (61). Brutalni ubica je tek mlađi punoletnik, koji je iz čista mira kao razbojnik presreo Blekija tražeći mu novac. Nakon što je dobio „samo“ 390 dinara, iz hira ga je krvnički udarao i šutirao; nanevši mi povrede od kojih je Bleki ubrzo preminuo.
Grad Novi Sad i svi ljudi (oni koji to jesu) oplakuju Blekija i žale sudbinu koja je zadesila nekada miran grad Novi Sad. U stanju pojačanih emocija lako se može roditi ideja da se Blekiju podigne spomenik. Nesvesno bi ljudi (oni koji to jesu) time oprali svoju savest.
Da, svi, baš svi smo krivi, naravno svako prema svojim mogućnostima i moći koju ima. Da, Bleki zaslužuje spomenik. Ali ne, mi ne zaslužujemo da mu ga podignemo. To će zaslužiti, jednog dana, neki novi bolji ljudi.
A mi? Mi sada i za sada zaslužujemo spomenik!? Da, baš tako, zaslužujemo spomenik sramote! Treba da nas je sramota za sve ovo što nam se već dugo, dugo dešava! Kad sramotu spoznamo i u sebi iskreno osetimo, znaćemo šta nam je činiti.
Siniša Janković, građanski aktivista
