Predsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) Miroslav Aleksić izjavio je danas da je država od 2021. do 2024. godine dala skoro 40 milijardi dinara firmi „Magna pharmacia“, koja trguje medicinskom opremom, za „raznorazne nabavke i opremu“ i dodao da ta firma za dva meseca u ovoj godini ima 28 potpisanih ugovora u vrednosti od 180 miliona dinara.
Aleksić je na konferenciji za novinare u holu Skupštine Srbije kazao da najveći tih ugovora ide preko Ministarstva finansija i Republičkog fonda za zdravstveno osigurnaje (RFZO) i dodao je da je firma „Magna pharmacia“ u periodu od 2021. do 2024. godine dobila više od 1.130 javnih nabavki.
„To je po jedan tender dnevno, svakog radnog dana u periodu od četiri godine, firma ‘Magna pharmacia’ je dobijala po jedan ugovor o sprovedenoj javnoj nabavci, a u 90 odsto slučajeva bili su jedan ponuđač. Gde je Uprava za javne nabavke, Uprava za borbu protiv korupcije, gde su tužilaštva, policajci“, upitao je on.
Aleksić je naveo da je do 2024. godine vlasnica firme bila Jasna Stanivuk, a da je od decembra 2024. godine 65 odsto vlasništva dobio Juri Šmejc, koji je direktor PPF grupe, fonda koji je učestvovao u privatizaciji SSB.
Podsetio je da je država 2020. godine firmi „Magna pharmacia“ dala oko pet milijardi (dinara) za kompletno opremanje bolnica u Batajnici, Novom Sadu i Kruševcu.
„Te kovid bolnice se ne koriste, ne služe ničemu, neke su zarasle u korov, oprema se ne koristi, neka nije ni raspakovana, ali su građani države Srbije dali 42,3 miliona evra pomenutoj firmi bez nabavki, tendera. Dok se taj novac troši na raznoraznu opremu, oko 68.500 građana, po rečima Vučića (predsednik Srbije, Aleksandar) je krajem 2024. godine bilo na listama čekanja, a to je izjavljeno 15. septembra 2024.“, kazao je Aleksić.
Naveo je i da je 2021. godine za ugovor za opremanje Kliničkog centra Srbije u iznosu više od 14 milijardi dinara, kao jedini ponuđač bila je „Magna pharmacia“ u konzorcijumu sa još nekoliko firmi, dok je, kako je dodao, u budžetu države u trenutku raspisivanja te javne nabavke bilo 2,7 milijardi dinara predviđeno za tu vrstu usluga, ali je kasnije taj iznos povećan.
Aleksić je izjavio da je ta firma dobila ukupno skoro 18 milijardi dinara 2021. godine od Ministarstva zdravlja.
„Firma ‘Vizaris’, koja je u vlasništvu Slobodana Petrovića, je proizvođač medicinske opreme u Srbiji, a kovid bolnica u Batajnici jednim delom se nalazi na parceli te firme i on je zato dobio posle izvesnog perioda veliku nadokandu za to zemljište, oko 3,5 miliona evra“, rekao je Aleksić.
Dodao je da ta firma preko firme „AB Trade“ prodaje medicinsku opremu koju proizvodi, a onda „AB Trade“ ne prodaje direktno ni RFZO ni Ministarstvu zdravlja, nego firmi „Medical Innovation Solutions“ (MIS), čiji je vlasnik Saša Pozder.
„Zanimljivo da je Saša Pozder čovek, koji je po nalogu Evropskog javnog tužilaštva uhapšen u novembru 2024. u Hrvatskoj, a u Srbiji je proglašen za najboljeg mladog menadžera. On prodaje RFZO opremu koja se proizvodi uz Srbiji“, kazao je on.
Pozvao je Vrhovnog javnog tužioca Zagorku Dolovac da potpiše sporazum o saradnji sa Evropskim javnim tužilaštvom, kako bi se omogućio protok informacija.
„Čega se boji naša vlast, znam da je za našu vlast nezamislivo da potpišu takav sporazum, da predstavnici Evropskog tužilaštva mogu da imaju informacije i pregled toga šta se dešava u Srbiji, ali to mora da se dogodi. Potrebno je da se to potpiše, a ne da glavni javni tužilac Nenad Stefavić koji sada želi da on postane kalif umesto kalifa i da on preuzme funkciju Zage, da kojekakvom lažnom borbom protiv korupcije se predstavlja kao neki borac, a zapravo štiti glavu te korupcionaške hobotnice koja je u vrhu režima“, kazao je on.
Firma „Makler“, po rečima Aleksića, je do dolaska Sanje Škodrić na mesto direktorke RFZO od 2016. do 2018, imala poslove vredne od oko 60.000 evra, odnosu opreme koju je prodavala RFZO, a od 2018. je, kako je dodao, za 916 odsto porastao obim prometa te firme sa državom, odnosno RFZO i to 37,5 miliona evra.
„Vučić je imao dobru izjavu 2017. godine kada je i objasnio nameštanje tendera – kompanija dogovori sa ljudima iz vlasti da ponudi najnižu cenu na tenderu, a onda odmah iza toga se napravi aneks o povećanju cena za osam do 10 miliona’, čovek je objasnio kako funkcioniše sistem u njegovoj državi“, rekao je Aleksić.
Dodaj komentar