Čak 92 odsto svih kupljenih nepokretnosti u prvoj polovini prošle godine plaćeno je kešom, pokazao je izveštaj Republičkog geodetskog zavoda o regulisanom sistemu tržišta nepokretnosti.
Upravo zbog činjenice da se mnoge nepokretnosti kupuju u kešu, iz RGZ-a ističu da je to još jedan veliki razlog da se pomnije prati i analizira stanje na tržištu nekretnina.
S druge strane, ističu važnost prometa nepokretnostima u okvirima propisa, što građane štiti od zloupotreba, a dugoročno je dobro i za poslovanje investitora koji grade zgrade. Objašnjavaju da se na taj način štite građani od zloupotreba, a u širem smislu poštovanje propisa prilikom prometa nekretnina garantuje sigurno poslovno okruženje koje je bitno investitorima, prenosi Danas.
Na osnovu baze podataka katastra nepokretnosti, u Srbiji postoji oko 4,97 miliona objekata upisanih u katastar koji mogu biti predmet transakcija u okviru uređenog tržišta, navodi se u izveštaju RGZ.
Međutim, na osnovu evidencije o utvrđenim promenama na objektima, koja je izrađena na osnovu satelitskih snimaka iz 2015 – 2016. godine i 2020 – 2021. godine, utvrđeno je da postoji još 4,78 miliona objekata koji nisu upisani u katastar.
U Srbiji postoji regulisan, delimično regulisan i neregulisan sistem tržišta nepokretnosti.
U regulisanom sistemu sve nepokretnosti su upisane u katastar nepokretnosti. Neregulisan sistem tržišta nepokretnosti obuhvata nekretnine koje nisu izgrađene u skladu sa zakonskim propisima i regulativama koje regulišu tržište nepokretnosti i koje nisu upisane u katastar nepokretnosti.
RGZ nema podatke o transakcijama koje se dešavaju u neregulisanom sistemu tržišta nepokretnosti niti potpune podatke o transakcijama koje se dešavaju u delimično regulisanom tržištu.
U prvom polugodištu 2024. regulisano tržište činilo je 73 odsto ukupne vrednosti prometovanih nepokretnosti u Srbiji sa 2,5 milijardi evra. Po broju kupoprodajnih ugovora, ovo tržište imalo je udeo od 86 odsto, sa ukupno 51.898 ugovora o kupoprodaji.
Vrednost ostvarenog prometa na regulisanom tržištu za prvo polugodište 2024. godine od 2,5 milijardi evra je u odnosu na prošlu godinu u porastu za 347 miliona evra, a udeo vrednosti regulisanog tržišta u odnosu na vrednost ukupnog tržišta je porasla za sedam procentnih poena.
Broj kupoprodajnih ugovora u prvom polugodištu prošle godine na teritoriji Srbije u odnosu na isti period prethodne godine veći je za 1.174. Udeo ugovora na regulisanom tržištu u odnosu na ukupno tržište u Srbiji je na približno istom nivou u poslednje četiri godine.
Gde je bio najveći broj sklopljenih ugovora?
Najveći broj sklopljenih kupoprodajnih ugovora na regulisanom tržištu u prvom polugodištu 2024. godine je na području Osnovnog suda u Novom Sadu (teritorije opština: Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Sremski Karlovci, Temerin, Titel i grad Novi Sad) - sa 4.244 ugovora.
Najveći obim novčanih sredstava je na području Prvog osnovnog suda u Beogradu (teritorije gradskih opština: Vračar, Zvezdara, Palilula, Savski venac i Stari grad) od oko 444 miliona evra.
Poredeći regione, region Grada Beograda se izdvaja s najmanjim udelom regulisanog tržišta u pogledu broja transakcija ostvarenih u tom gradu, sa 74 odsto učešća i ukupno 10.585 ugovora. Kada je reč o vrednosti, regulisano tržište u Beogradu iznosi blizu 1,1 milijardu evra, što predstavlja 66 odsto ukupne vrednosti prometa nepokretnosti u ovom gradu.
Dodaj komentar