Ekonomista Božo Drašković izjavio je danas da je program rada buduće Vlade Srbije kandidata za premijera Đura Macuta, koji je predstavio u Skupštini Srbije, „uopšten i smušen“, a da „nije ponudio način rešavanja problema poput zahteva studenata, visokog duga zemlje i mogućeg trgovinskog rata“.
„To je i logično s obzirom na to da Macut nije imao iskustvo u politici i ekonomiji, a ni o zdravstu, što mu je profesija i o univerzitetu je ponavljao istu retoriku iza koje ne stoji ništa“, rekao je Drašković za agenciju Beta.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić predložio je profesora doktora Đuru Macuta za mandatara za sastav nove Vlade Srbije. Macut je jedan od vodećih stručnjaka u Srbiji u oblasti endokrinologije i svetski je priznat stručnjak za sindrom policističnih jajnika.
Drašković je naveo da je nekompetentnost problem novog čoveka u sferi politike, navodeći da je Macut „preuzeo rizik da vodi odgovorne poslove, apsolutno nepripremljen i nestručan, izuzimajući oblast zdravstva i dela visokog obrazovanja“.
„To se vidi kada je Macut čitao, što su mu napisali jer neke fraze i ne razme, pa loše i čita. Prihvatio je da bude figura u pozorištu gde iza scene konce vuče, u ovoj zemlji i vrapcima na grani je jasno, jedan čovek, a to je (predsednik) Aleksandar Vučić“, rekao je Drašković.
Macut je, kako je naveo Drašković, „ponovio sve što priča Vučić o unutrašnjoj, spoljnoj politici, razvoju, socijalnoj politici, uspehu specijalizovene međunarodne izložbe ‘Ekspo 2027’, velikim investicijama…, ali ni o jednoj stvari koja je problem, kao na primer kako rešiti zaduženost zemlje, probleme trgovinskog rata“.
„Za funkciju premijera mora neko kompetentan da se spremi, a Macut se nije spremio i pitanje je i da li će rešiti i probleme koji su izazvali bunt studenata ili će ih rešiti tako kako mu Vučić bude davao instrukcije. Ako Vučić odluči da izađe u susret zahtevima studenata, uradiće to i Macut“, rekao je Drašković.
Naveo je da na rešavanje tog problema ne ukazauje ni predlog za ministra prosvete Dejana Vuka Stankovića „koji je istupao u javnosti, vrlo ratoborno i kandidovao se za ratno rešavanje sukoba“.
„Možda je iskrena želja Macuta da reši problem oko zahteva studenata, ali morao je da ima konkrete poteze za ispunje zahteva da ponudi razgovor, koga nema ako se univerziteti ucenjuju finansijama, pretnjama“, naveo je Drašković.
Istakao je da je Macut „prihvatio da bude igrač bez autonomije, a koliko će mu prijati zavisi od njegove ličnosti“.
Drašković je ocenio da nije bilo Vlade Srebije, od kada je Srpska napredna stranka na vlasti, koja je imala autonomiju, a da je najbolji primer zlazak iz Vlade bivše ministarke zdravstva Danice Grujičić, koja je rekla da se ministri ništa ne pitaju jer se odlučuje na drugom mestu, a da su ministri marionete.
Mora, rekao je Drašković, da postoji saradnja unutar političkih grupacija, da neko hoće da čuje druge ljude u traganju za najboljim rešenjem, oslanjajući se na istraživanja, ali da „toga nema, niti to ko pominje“.
„Ne treba reći da je u vreme dok je predsednik Srbije bio Boris Tadić bilo apsolutne samostalnosti ministara, ali nije bilo toliko očigledno da se prema ministrima koje postavite odnosite kao prema đacima. Autonomija je povezana sa odgovornošću u okviru strategije razvoja, pa se ne čeka odobrenje predsednika zbog čega se kod ministara rađa strah pa čuvaju ‘foteljice’ da ih Vučić zbog toga ne proziva kao ministra poljoprivrede Aleksandra Martinovića“, rekao je Drašković.
Na pitanje kako ocenjuje rad bivše ministarke nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelene Begović, koja nije ponovo predložena, Drašković je rekao da je ona zaslužna za delimično popravljanje materijalnog položaja istraživača u institutima, ali da nije ništa uradila u povezivanju privrede i primenjenih istraživanja.
„Ona je po preuzimanju funkcije odobrila kandidaturu za drugi mandat Jovana Zubovića, direktora Instituta ekonomskih nauka, iako je državni revizor pokrenuo postupak za nenamensko trošenje novca“, rekao je Drašković.
Dodao je da „neko može da bude izuzetan naučnik, ali ako prekršii praviila oko trošenja finansijskih sredstava, nema amnestiranja i to je princip koga se moraju svi pridržavati“.
Dodaj komentar