Nevladina organizacija Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA) objavila je istraživanje prema kom 61 odsto građana Srbije podržava proteste i blokade.
Na to istraživanje se sarkastično pozvao predsednik Aleksandar Vučić kada je pozvao opoziciju da učestvuje u pokretanju savetodavnog referenduma o njegovoj smeni.
Prema oceni sagovornika lista Danas, ovakva statistika, iako pokazuje potencijal, ne ukazuje nužno na realnu mogućnost smene vlasti demokratskim putem.
Protesti koji traju od pada nadstrešnice u Novom Sadu i sve akcije koje su uz njih sprovedene nesumnjivo uživaju podršku velikog broja građana. Nezadovoljstvo građana je očigledno, međutim od suštinske je važnosti činjenica da proteste ne predvodi alternativna politička opcija već studenti, te ove brojke mogu stvoriti iluziju zrelosti biračkog tela u Srbiji da vlast smeni demokratskim putem, na izborima.
Vlast i njeni funkcioneri insistiraju na nepokolebljivoj podršci svog biračkog tela, međutim i u ovom istraživanju koje je sprovela CRTA navodi se da čak 10 osto baš simpatizera Srpske napredne stranke podržava proteste i studentske blokade.
Može se zaključiti da je vlast neadekvatnim odgovorima na krizu poljuljala poverenje svojih birača, međutim statistika prikazana u ovom istraživanju, prema rečima sagovornika beogradskog lista, više govori o potencijalu za amortizaciju trenutnog nezadovoljstva građana nego o tome da bi naredni izbori bili presudni za vladajuću koaliciju.
Istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać poručuje da ukoliko su saznanja ovog istraživanja tačna, to bi predstavljalo jednu jako veliku promenu u odnosu na sve što smo prethodno videli.
"Vučić je svoju popularnost održavao na tome što je 50 odsto populacije po brojnim istraživanjima u poslednjih 10 godina bilo zadovoljno smerom u kom Srbija ide zbog relativno dobrih ekonomskih rezultata, zaposlenosti, investicija, rasta plata u odnosu na taj neki referentni period koji većina građana ima, a to je ekonomska kriza i ekonomski kolaps za vreme Vlade Mirka Cvetkovića koja je prethodila dolasku SNS na vlast", objašnjava sagovornik beogradskog lista.
On ocenjuje da trenutno vidimo da postoji porast nezadovoljstva i da taj porast svakako možemo pripisati tragediji u Novom Sadu kao i svemu što je usledilo nakon toga, od loših odgovora režima, preko studentskih protesta do činjenice da su ljudi u jednom značajnom broju izgubili veru u narativ koji plasira vladajuća garnitura.
Bursać kaže da je, takođe, vrlo verovatno da su i oni koji su do sada možda bili ambivalentni prema režimu sada u značajnoj meri mobilisani protiv vlasti potrešeni tragedijom.
"Šta iz toga možemo da zaključimo? S obzirom da se rejtinzi stranaka nisu značajno promenili, glavni zaključak iz ovoga je da opozicija propušta priliku da mobiliše nezadovoljstvo, odnosno da se uozbilji u ovoj situaciji i da vidi kako može da 'otkine' neki procenat birača SNS i ponudi im alternativu da građani koji su nezadovoljni imaju za koga da glasaju", poručuje Bursać.
Međutim, stoji pri stavu da ako bi sada došlo do izbora, ne bi došlo ni do kakvih značajnih promena niti iznenađujućih rezultata, jer je opozicija nevidljiva u ovoj situaciji, a vlast i dalje ima sve poluge moći koje osiguravaju pobedu na izborima.
"Ja sam prilično siguran da su među onih 30 i nešto odsto uglavnom glasači vlasti, dakle oni koji bi na izborima ili referendumu glasali za vlast. Dok među ovih 60 odsto ima onih koji su ranije glasali za opoziciju, ali i onih koji do sada nisu glasali, jer da jesu, izlaznost bi bila preko 90 odsto, što je nemoguće", kaže za Danas o istraživanju CRTE istraživač
Centra savremene politike Aleksandar Ivković.
On ukazuje da ne treba očekivati da svi oni koji prema istraživanju podržavaju proteste i blokade izlaze na izbore ali da to svakako stvara veći potencijal da postoji jedan segment bivših apstinenata koji su usled studentskih blokada zauzeli kritički stav te bi možda na neke sledeće izbore izašli da glasaju i na taj način uticali na rezultate izbora.
Ivković napominje da se ne može precizno reći koji udeo od tih 60 odsto predstavljaju birači koji su u prethodnim izbornim ciklusima apstinirali, ali prilično je sigurno da postoji potencijal da se aktiviraju oni koji do sada nisu aktivno koristili svoje biračko pravo.
Dodaj komentar