Referendum o promeni Ustava Srbije 16. januara ne predstavlja izjašnjavanje o evropskim integracijama i njegov neuspeh ne bi značio zaustavljanje evropskog puta Srbije, saopštilo je danas nekoliko organizacija civilnog društva.
U zajedničkom saopštenju civilni sektor je naveo da predložene izmene Ustava „nisu jedno merilo od kojeg zavisi nastavak evropskih integracija Srbije“ već samo prvi korak ka nezavisnosti sudstva kojim se samo delimično postiže taj cilj.
„Budući da su te vrste poruka netačne, smatramo da je veoma opasno obmanjivati javnost, koja ionako nije dovoljno informisana u vezi sa čim su izmene Ustava koje se iznose na referendum“, navodi se u zajedničkom saopštenju Fondacije BFPE za odgovorno društvo, Centra savremene politike (CSP), Centra za evropske politike (CEP), Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC) i Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS).
Napredak u pregovaračkom poglavlju 23, navodi se, zahteva promenu Ustava Srbije u oblasti pravosuđa, ali to je prvo među „nekoliko veoma važnih izmena zakonodavnog okvira i obrazaca ponašanja koje se očekuje kako bi se u budućnosti postigla nezavisnost pravosuđa“.
„Važno je napomenuti, da se izmenama samo delimično postiže ovaj cilj, ali i da pojedina rešenja ne ispunjavaju u potpunosti prelazno merilo u delu koji se odnosi na sastav pravosudnih saveta. Od Srbije se očekuje da izmeni svoje zakonodavstvo kako bi, u skladu sa prethodnim izmenama Ustava, u potpunosti oslobodila pravosuđe političkog uticaja, što predstavlja i proklamovani cilj iniciranih ustavnih promena“, navodi se u saopštenju i dodaje da da ili ne na referendumu nije glas za ili protiv procesa evropskih integracija Srbije.
Organizacije civilnog društva u saopštenju napominju i da će „Srbija do momenta ulaska u EU morati da promeni Ustav još jednom, budući da ove izmene nisu jedina neusaglašenost Ustava sa obavezama koje će Srbije članstvom u EU morati da preuzme“.
Civilni sektor je netačnim ocenio i izjave zvaničnika da bi neuspehom referenduma bila onemogućena promena Ustava u naredne četiri godine, te da bi to bio značilo gubitak četiri godine u procesu evropskih integracija.
„Pomenute poruke odaju utisak traženja izgovora i krivaca za ranije, kao i buduće neuspehe i kašnjenja u procesu pregovora o članstvu Srbije u EU, a koji su pre svega rezultat odsustva političke volje vladajuće većine za neophodnim reformama“, ističe se u saopštenju.
Napredak u evropskim integracijama meri se, dodaje se, ne samo promenama Ustava već i celokupnim pristupom Srbije ispunjavanju svih obaveza na putu ka EU.
„Kako bi ostvarila napredak na tom putu, Srbija mora da napravi ozbiljne iskorake u čitavom nizu važnih oblasti, od jačanja nezavisnosti pravosuđa o kome sada govorimo, u oblasti borbe protiv kriminala i korupcije, pa do jačanja demokratskih institucija i slobode medija“, podsećaju organizacije civilnog društva u zajedničkom saopštenju.
U saopštenju se ocenjuje da „ništa, pa ni postojeći Ustav, ne sprečava vlasti u Srbiji da posvećeno rade na poboljšanjima u ovim oblastima paralelno sa procesom promene Ustava, čak i u slučaju da građani ne poklone poverenje predloženim amandmanima“, ali i dodaje da je poslednjih nekoliko godina „napredak u njima slab, spor i pretežno formalne prirode, dok u određenim oblastima dolazi i do jasnog nazadovanja“.
Organizacije civilnog društva pozvale su građane Srbije da na referendumu u nedelju „donesu odluku u skladu sa svojom informisanošću o kvalitetu predloženih izmena Ustava“ a „javne medijske servise i Republičku izbornu komisiju da omoguće i podstaknu javnu diskusiju o sadržaju predloženih ustavnih promena, argumentima za i protiv“.
Time bi se umanjila mogućnost za manipulacije da je uspeh referenduma ključno merilo za nastavak evropskih integracija, a protivljenje predloženim ustavnim promenama stav protiv članstva Srbije u EU, ističe se u zajedničkom saopštenju pet organizacija civilnog društva.
