U dijalogu o izbornim uslovima koji se odvija bez posredstva Evropske unije u vazduhu je ostao da visi jedan zahtev - ukidanje izborne tišine.
U predlogu Sporazuma koji je vladajuća koalicija ovih dana predala opoziciji tišina nije ukinuta, ali se postavlja pitanje: koliko u vreme društvenih mreža, kada samo jedan klik deli birače od erupcije izbornih poruka, ovo ima smisla?
Zahtev za ukidanje izborne tišine u toku dijaloga izneo je lider POKS-a Žika Gojković. Prema saznanjima "Blica", u toku 11. runde dijaloga rečeno je "da će se o tome razmisliti".
Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika, zabranjeno je širenje bilo kakve izborne propagande u sredstvima javnog informisanja, održavanje javnih skupova i iznošenje rezultata na izborima 48 sati pre dana održavanja izbora i na dan održavanja izbora do zatvaranja biračkih mesta.
Za vreme tišine, na biračkom mestu i na 50 metara od njega zabranjeno je isticanje simbola podnosilaca izbornih lista i drugog propagandnog materijala.
Prevaziđena i zastarela
Cilj je jasan - treba da obezbedi građanima da se sve poruke i obećanja slegnu kako bi bez dodatnih pritisaka, razmislili i doneli odluku o tome za koga će glasati.
U čemu je onda problem?
Ovaj koncept je primenjen pre 21 godinu, kada je zakon usvojen, ali u međuvremenu se dogodila eksplozija društvenih mreža. Poslednjih godina to u praksi znači da se kampanja u vreme tišine seli na internet, pa stranke preko telefonskih i računarskih ekrana zasipaju birače izbornim sloganima, video spotovima i reklamama.
Sve to samo navodi na zaključak da je izborna tišina prevaziđena, što je stav i Bojana Klačara, izvršnog direktora Cesida.
"Već i sama definicija izborne tišine je zastarela. Uređivati je 2021. na isti način kao i 2000, kada je usvojen Zakon, nije nešto što ima opravdanje s obzirom na stepen promena koje su se od tada desile. Zato bi bilo dobro da, ako se razgovara o širim promenama izbornih uslova, da se i ta tema otvori, i to iz dva ugla", napominje Klačar.
Prvo bi trebalo, ističe, preispitati da li je neophodno da traje 48 sati.
"Jer to je prilično dug period, a imamo set društvenih mreža koje ne mogu da budu kontrolisane", napominje Klačar.
Član 108 Zakona o izboru narodnih poslanika kaže i da će se "novčanom kaznom od 100.000 do 600.000 dinara kazniti za prekršaj organizacija koja objavi procenu rezultata izbora ili prethodne rezultate izbora".
Takođe, kažnjava se i odgovorno lice u organizaciji novčanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara. Na ovu stavku ukazuje Klačar i ističe da nema kazni za medije ili političke aktere.
Kazna samo za organizacije
"Zato je neophodno da se pronađe mehanizam kontrole kršenja, ali i sankcionisanja. Ako mi kao organizacija objavimo rezulate pre 20 sati bićemo kažnjeni, ali ne i ako neki mediji prekrše izbornu tišinu ili neko od aktera na javnom skupu. A do sada se nije desilo da neka organizacija ogreši o zakon, ali jeste kada je reč o akterima", kaže Klačar.
Nešto blažeg stava je Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka, koji za "Blic" kaže da je biračima potrebna neka vrsta minimalne pauze.
"Pod tim mislim da je potrebna pauza od bar 24 časa kako bi mogli na miru da razmisle i donesu odluku je korisna i potrebna. Ali, to je potrebno uz preciziranja koja bi je učinila mogućim", smatra Stojiljković.
Činjenica je, dodaje Stojiljković, da je u vreme društvenih mreža, slanja SMS-ova i "dojađivanja sigurnim biračama, izborna tišina obesmišljena".
"Zato sam za to da se napravi otklon, ali uz kodeks ponašanja, i da se odredi rok u kome ne možete objavljivati sondažu", kazao je Stojiljković.
Kako je u svetu
U Hrvatskoj i Rusiji, prema pisanju medija, izborna tišina traje 24 sata, u Slovačkoj čak sedam dana. Jedan dan traje u Bosni i Hercegovini i Bugarskoj, dok Rumunija i Crna Gora imaju, isto kao i Srbija, dva dana izborne tišine.
Izborna tišina ne postoji u većini zapadnih zemalja, uključujući i SAD. Nema je u Nemačkoj, Belgiji, Danskoj, Finskoj, Holandiji, Islandu, Kipru, Norveškoj, Portugaliji, Švajcarskoj…
U Velikoj Britaniji može biti "dobrovoljna" na dan izbora, a slično nepisano pravilo da se ćuti na dan glasanja važi i u Kanadi.
U Francuskoj se, recimo, obično glasa nedeljom, a političari se povlače i mediji ćute od petka u ponoć pa do zatvaranja birališta. U Španiji se izborna tišina zove “dan za razmišljanje”, počinje dan pre izbora i prestaje njihovim završetkom.
