Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) Bojan Klačar ocenio je danas da usvajanje ustavnih promena ne bi bio neki poseban adut za Srpsku naprednu stranku (SNS) na izborima, ali da će kampanja za referendum, na kojem će se o tome odlučivati, biti dobra priprema za izbornu kampanju i dodatnu mobilizaciju njenih birača.
„Ustavne promene koje su vrlo specifične, stručne i vezane za jednu oblast – pravosudje nisu tema koja može da bude prekretnica na izborima, pa u tom smislu to nije poseban adut ni za SNS. Ova stranka i vladajuća koalicija će imati posrednu korist jer će ovom referendumu prethoditi kampanja a ona će značiti i veliku medijsku eksponiranost javnih funkcionera i dodatnu mobilizaciju javnosti, posebno birača koji tradicionalno glasaju za vladajuću koaliciju“, rekao je Klačar za agenciju Beta.
Takodje, dodao je, „i Zakon o referendumu i Ustavni referendum su već dugi niz godina na čekanju i to će biti plus u procesu evropskih integracija i vladajuća koalicija će to prikazati kao važan rezultat iako to neće biti u vrhu njihovih prioriteta za predstojeće izbore“.
Na pitanje da li će se usvajanje ustavnih promena i raspisivanje izbora poklopiti, on je rekao da „ako je verovati pravnim autoritetima i predsedniku Narodne skupštine, a čini se da su takva tumačenja ispravna, promena Ustava mora da se desi u ovom sazivu Skupštine što će u praksi značiti da će se izborna kampanja nadovezati na referendumsku kampanju“.
„Ovakva izborna dinamika nas delimično podseća na usvajanje Ustava 2006. – referendum je organizovan tada krajem oktobra – kada se izborna kampanja za januarske izbore 2007. naslonila na referendumsku kampanju“, podsetio je Klačar.
Kako je naveo, „tada je intenzivna kampanja trajala skoro pet meseci i ako ovoga puta ustavni referendum bude organizovan početkom 2022. godine možemo očekivati sličan scenario, ali s manje tenzija i neizvesnosti“.
„Produžena kampanja više odgovara vladajućoj koaliciji jer se radi o dodatnoj prilici za mobilizaciju birača na pozitivnim temama koje pritom mogu da se iskoriste i kao kritika ranijih vlada jer je Zakon o referendumu trebalo da se usvoji posle izglasavanja baš tog Ustava iz 2006. godine“, ukazao je Klačar.
Na pitanje da li će referendum o izmenama Ustava predstavljati neku vrstu probnih izbora, tako da se po odzivu gradjana može zaključiti koliku podršku vlast ima, on je rekao da „promena Zakona o referendumu, odnosno ukidanje cenzusa o neophodnoj izlaznosti pedeset odsto plus jedan, čini da vlast može da bude relaksiranija u pogledu kampanje za promenu Ustava“.
„Budući da je tema ustavnih promena pravosudje i da neće biti snažne kampanje ‘protiv’ pa samim tim ni velike neizvesnosti, nije realno uzeti ovaj referendum kao reper za podršku vladajućoj stranci. Ovu kampanju treba više gledati kao na dobru pripremu vlasti za izbornu kampanju“, rekao je Klačar.
Na pitanje kolika je mogućnost da uspe bojkot referenduma, na koji pozivaju neke opozicione stranke, on je ocenio da „opozicija na ovoj temi nije u jednostavnoj i zahvalnoj poziciji iz dva razloga“. „Prvi je što su svesni da su ustavne promene bile neophodne pa se prostor za kritike smanjuje, a drugi, što imaju male resurse za jednu produženu kampanju – referendum plus izbori. Nisu prisutni ni u parlamentu što im dodatno smanjuje manevarski prostor za delovanje“, objasnio je.
Zato Klačar očekuje da će „fokus opozicije biti na delegitimizaciji kako Zakona o referendumu, tako i glasanja za ustavne promene pošto opozicija nije zastupljena u parlamentu i samim tim ustavne promene bi trebalo da usvoji parlament koji je faktički bez opozicije“.
