Sporazum Beograda i Prištine je realnost koja je od početka pregovora u Briselu prevagnula spram želje da region ostane u zamrznutom konfliktu, izjavio je FoNetu pravnik Milan Antonijević.
Kako odmiču pregovori, obe strane naprave korak unapred, a dva unazad, što je nova realnost, rekao je Antonijević u serijalu razgovora Kosinus o rešavanju problema Kosova.
On je ocenio da će međunarodni faktori koji žele da vide kraj krize na Zapadnom Balkanu sigurno želeti da organizuju međunarodnu konferenciju o Kosovu kada se proces približi sveobuhvatnom sporazumu.
Dodao je da će sadašnji format dijaloga opstati do samog kraja i da će međunarodna konferencija biti njegova „kruna“, ističući da Evropska unija (EU) za to jedina ima istinsku zainteresovanost.
Antonijević je ocenio da Sjedinjene Američke Države na kosovski problem gledaju kao na jedan u nizu izdvojenih konflikata u svetu koji može da se posmatra i u svetlu budućih izbora u SAD.
Njemu je od zamrznutog konflikta draži zamrznuti mir i to da region konačno ima mir, iako bi mnogo međunarodnih aktera „možda uživalo u tome da se front iz Ukrajine proširi na region Zapadnog Balkana“.
Dok je tako nestabilna situacija, dakle dok je sveta i veka, zamrznuti konflikt nije dobra opcija ni za ekonomski razvoj Srbije i Zapadnog Balkana, rekao je Antonijević.
Objašnjava da se zamrznutim konfliktom odlaže stabilnost i zaokruživanje dugog procesa reformi Srbije i realnosti kakva ona jeste.
Za njega nema dileme Evropska unija (EU) ili Kosovo, jer je EU „zaista prioritet Srbije“, o čemu svedoči i Strategija o nacionalnoj bezbednosti koja pravac Srbije vezuje za EU.
Antonijević je podsetio da neko kaže da predaja nije opcija, a da za njega „ili/ili nije opcija, jer mi imamo jedan put“.
On je istakao da „Kosovo ima sve elemente državnosti i da nedostaje priznanje unutar Ujedinjenih nacija (UN)“.
Srbija se ni u jednom koraku briselskih pregovora nije pominjala kao zemlja koja mora da prizna Kosovo i omogući mu da dobije stolicu u UN, rekao je Antonijević.
Ukazao je da postoje hibridni modeli i mogućnosti koje stoje pred Srbijom i Kosovom kako bi se to pitanje rešilo.
Antonijević je rekao da o Zajednici srpskih opština (ZSO) „ne treba misliti, nego napisati njen statut“ i konačno ući u razradu širokih ovlašćenja koja predviđa Briselski sporazum.
„Priština je predugo ignorisala ono na šta je stavila potpis, pravdajući se da je to učinila neka bivša vlada, ali ko želi poštovanje međunarodne zajednice mora da sprovede sve dogovore koje je zemlja postigla“, poručio je Antonijević.
On je ocenio da raste pritisak međunarodne zajednice da se formira ZSO i da će ZSO biti preduslov za nastavak dijaloga.
Antonijević misli da referenduma o Kosovu treba da bude u zavisnosti od opcija koje budu u sveobuhvatnom sporazumu.
Naveo je da prava Srba mogu da se ostvare pre svega kroz uspostavljanje ZSO, „koja se ne kosi sa Ustavom“, i procenio da će na putu ka EU biti dovoljno prilika da se razmatraju nedoslednosti u Ustavu.
Antonijević je zaključio da nema veće opasnosti od konflikta, jer su na Kosovu međunarodne snage u više navrata uspele da očuvaju svoj integritet čuvajući manjinske zajednice, „pre svega Srbe, čime je stavljena tačka na sukob koji smo videli devedesetih godina“.