Iako su na decembarskim izborima naprednjaci osvojili udobnu većinu, mandataru Milošu Vučeviću bilo je potrebno pet meseci da kadrovski popuni Vladu Srbije, te da ministri zasednu u fotelje.
Međutim, ni pola godine nakon formiranja Vlade fotelje su počele da se klimaju, piše NIN.
U vrlo koordinisanom maniru, najviši državni funkcioneri su nedavno počeli da izlaze u javnost govoreći da je rekonstrukcija Vlade izvesna, šaljući upozorenje ministrima da niko nije siguran. Svakako najveću težinu imale su reči predsednika Srbije Aleksandra Vučića koji je kazao da očekuje da rekonstrukcija bude između marta i juna naredne godine.
"Znate, imate neke ljude koji su umislili da tu mogu da budu i da obavljaju više stvari za sebe, a ne za građane i društvo u celini. Ljude koji misle da su nesmenjivi, ljude koji misle da mogu sve", rekao je Vučić, dodajući da je "dobro da dođe neka nova krv".
Po istom obrascu, o hipotetičkoj rekonstrukciji govorio je i predsednik Vlade Miloš Vučević, koji bi, formalno govoreći, trebalo da bude osoba koja odlučuje o kadrovskom sastavu Vlade. Vučević je takođe istakao da će tema eventualno doći na red na proleće, kada se obeležava godinu dana Vlade, osim ukoliko neko "ne napravi faul".
I pored toga što je tema rekonstrukcije tek nedavno aktuelizovana, priča o potrebi da se ministri dokažu traje praktično od samog formiranja Vlade. U tome je prednjačio Vučić tvrdeći da pojedini ministri i koalicioni partneri pokušavaju da se distanciraju od teme iskopavanja litijuma koja je obeležila dosadašnji mandat Vučevićeve vlade. Kao najopipljiviji efekat ove kampanje bila je smena socijaliste Igora Braunovića sa mesta direktora JP "Srbijašume", a na njegovo mesto je imenovan kadar SNS-a, podseća NIN.
Kao što ni tada nije imao javne primedbe na smenu partijskog kolege i dodele direktorskog mesta većinskom partneru u Vladi, tako ni ovoga puta predsednik SPS-a i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić nije imao zamerke na ideju rekonstrukcije Vlade.
"Normalno je da se prolazna vremena ministara sagledavaju od strane onih koji su ih predložili i da li su zadovoljni njihovim radom ili ne. Od najave rekonstrukcije ne može da bude štete", istakao je Dačić, ocenivši "da je bolje i da se vlada rekonstruiše nego da se ide na nove izbore".
Rekonstrukcije Vlade, odnosno delimična promena na ministarskim pozicijama je, uz vanredne parlamentarne izbore, jedna od češće korišćenih mehanizama vlasti za održavanje iluzije političke dinamike. Međutim, za razliku od vanrednih izbora koji su od 2012. godine četiri puta održavani, o rekonstruciji se mnogo više govorilo nego što je korišćena. Praktično, samo je Vlada Srbije čiji je predsednik bio Ivica Dačić rekonstruisana 2013. godine i to na način da su iz nje izbačeni kadrovi Ujedinjenih regiona Srbije Mlađana Dinkića, a uvedene nestranačke ličnosti. U izvesnoj meri, Vlada je izmenjena i 2017. godine, ali je tom prilikom Vučić, zbog izbora za predsednika Republike, mandat za formiranje nove dao Ani Brnabić. I pored toga što se za ovom metodom retko posezalo, tema rekonstrukcije je poslednjih 12 godina konstantno u javnosti figurirala kao mogućnost, a samo se menjao intenzitet njenog spominjanja.
Potrošeni propagandni efekat
Baš zbog tog razloga politikolog Dušan Milenković ističe za NIN da je tema rekonstrukcije odavno prestala da odvlači pažnju javnosti u meri u kojoj je to nekada činila.
"Ako do rekonstrukcije i dođe, cenim da to neće biti zbog propagandnih efekata, već kao potvrda sistema nagrade i kazne koji postoji unutar vlasti. Pominjanje rekonstrukcija i vanrednih izbora je uvek za predstavnike vlasti imalo svoju upotrebnu vrednost, čiji je deo bio i propagandni efekat. Ipak, javnost se toliko navikla na priče o rekonstrukciji da se taj element izgubio", navodi Milenković.
On dodaje da nikakva kadrovska promena u Vladi ne može značajnije da utiče na promenu politike Vlade.
"Politiku već 12 godina samostalno vodi, ali i javno komunicira jedino Aleksandar Vučić. Radio je to dok je bio na poziciji premijera, sada kada je na poziciji predsednika, a radiće i sutra sa bilo koje druge pozicije. U takvoj koncepciji kadrovske promene idu kao posledica uspostavljanja pravca koji Vučić trasira i faktički i komunikativno", ističe Milenković.
Ceo tekst NIN-a čitajte OVDE.
