Nije izvesno da će vlast Aleksandra Vučića ove godine bežati u vanredne izbore, a još manje da bi opozicija na to pristala. Ali se postavlja pitanje - ako se desi, kako će izgledati.
Srpska napredna stranka često je posezala za vanrednim izborima kako bi demonstrirala moć na biralištu i ućutkala kritike. Sada, kada se režim suočava sa neviđenom krizom i blokadama fakulteta, pitanje je da li bi ovaj potez vlastima doneo išta dobro i da li će na njega da se usude tokom godine, piše Vreme.
Pitanje je i ko bi od opozicije pristao da ide na takve izbore u ovom trenutku gde je poverenje u izborni proces od malog palo na čistu nulu.
Buđenje apolitičnih građana?
Politički analitičar Darko Obradović smatra da šansa za prevremene izbore zavisi od toga da li će SNS uopšte uspeti da postigne željenu koheziju unutar svog biračkog tela, koje u ovom trenutku nije jedinstveno.
"Biračko telo Srpske napredne stranke ne reaguje jedinstveno na poruke razvoja zemlje, nacionalnog jedinstva i optimizma. Ukoliko procene da imaju dovoljnu motivaciju da izvedu svoje birače, oni će posegnuti za strategijom prevremenih izbora pre nego što se opozicija konsoliduje sa nekom jedinstvenom idejom", smatra Obradović.
Studentske blokade, vrh ledenog brega građanske pobune u Srbiji, traju već mesec dana.
Postoji mogućnost, kako kaže Obradović, da će Naprednjaci biti oprezni i čekati da pritisak studenata olabavi, pa tek onda ići na raspisivanje izbora.
Kako dodaje, opasnost za vlast je da se promeni struktura onih koji izlaze na izbore. To jest, da deo njihovih birača ostane kod kuće, a da mladi glasaju masovno.
"Vrlo je moguće da će ovaj put i veliki deo mladih glasača sada biti motivisan da izađe na izbore. To dodatno komplikuje predizbornu računicu i projekciju glasova. Ukoliko se probudi populacija koja do sada nije glasala, kao što su mladi ljudi, ali i mnogi naši građani koji rade u stranim kompanijama, koje nije zanimala politika", objašnjava sagovornik Vremena.
Zlatna borba za nove glasove, kako je Obradović naziva, može doneti još 500.000 novih glasača, koji do sada nisu bili zainteresovani za politička dešavanja.
Ukoliko se ta grupa ljudi probudi, pojaviće se "zlatna brojka koja može da prelomi izborne rezultate", tvrdi Obradović.
Šta će opozicija da učini?
Ako do raspisivanja izbora i dođe javlja se još jedan problem – ko će i sa kim izaći, hoće li doći do jedinstva opozicije ili će izbornu bitku svaka partija voditi zasebno?
"U našoj opoziciji, imamo one koji su za i one protiv iskopavanja litijuma. Tu su i desno orjentisane stranke koje žele da menjaju vlast, ali s ne slažu oko strateške organizacije zemlje. Dodatno je problematično što se nijedna ličnost nije istakla kao lider koji bi izašao i objedinio sve te frakcije", kaže Obradovć i zaključuje da za nove izbore jednostavno nije vreme.
Politikolog i profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Zoran Stojiljković smatra da u društvu trenutno vlada visok stepen političke polarizacije, a raste i nespremnost građanskog dela zemlje da trpi svevlast posle tragedije u Novom Sadu.
Uprkos tome, kaže Stojiljković, izlazak na izbore ne bi bila pametna strategija za opozicione partije.
"Ako bi do izbora došlo uskoro, recimo do sredine ove godine, a da prethodno nije došlo do poboljšanja izbornih uslova, sve bi ostalo isto. Izborni uslovi ne mogu da se promene tako brzo, u godini održavanja izbora", zaključuje politikolog.
Referendum umesto izbora?
Atmosfera u društvu trenutno je poput ekspres-lonca.
Aleksandar Vučić je "nudio" referendum o sebi, ali i više puta rekao da neće dozvoliti prelaznu Vladu "dok je živ".
Ali, zato je ponudio dve opcije: "Jedna je demokratska, jedna je nedemokratska. Nedemokratska je da nekog ubijete", rekao je Vučić pozivajući opoziciju da traži savetodavni referendum o njemu, predsedniku.
Dodaj komentar