Osnovni cilj hibridnih napada je, između ostalog, da utiče na javnost ili procese koji su važni za donošenje ključnih odluka, a sve se to u eri digitalnog života najlakše radi širenjem dezinformacija u javnosti putem netradicionalnih medija i društvenih mreža, podseća se u novom tekstu koji je objavio Demostat.
Najplodnije tlo za hibridne pretnje su demokratije u razvoju, ali i one zemlje u kojima su političke podele očigledne. Njihov cilj je, između ostalog, da utiču na javnost ili na procese koji su važni za donošenje ključnih odluka, a sve se to u eri digitalnog življenja najlakše vrši upravo kroz širenje dezinformacija objavljenih u netradicionalnim medijima i na društvenim mrežama.
Ovako stručnjaci i poznavaoci situacije ovog problema ukratko komentarišu i definišu ove savremene pretnje čovečanstvu koje dominiraju internet prostorom i na koje, nažalost, nije imuna nijedna država na svetu da bi mogla samostalno da se zaštiti.
Da su građani pogođeni ovakvom situacijom, koja može uticati i na bezbednost u zemljama regiona, pokazuju dva odvojena istraživanja pripremljena na istu temu i nedavno objavljena.
U istraživanjima Fondacije Konrad Adenauer i Balkanske istraživačke mreže (BIRN) zaključuje se da su građani zemalja regiona, uključujući i Makedoniju, zabrinuti zbog hibridnih pretnji koje istovremeno utiču na samu bezbednost države. Ova dva istraživanja ukazuju da je region podložan sve većoj dinamici širenja neistina, ali i sve većem broju sajber napada, posebno na državne institucije.
Organizovani kriminal nakon hibridnih pretnji i dezinformacija najveći je problem za Makedoniju
Istraživanje pod nazivom „Međunarodni izazovi 2023“, koje je pripremila Fondacija Konrad Adenauer i sprovela na grupi ispitanika u Severnoj Makedoniji kojima su odvojeno postavljana pitanja o bezbednosti, navodi da se skoro 83 odsto ispitanika plaši da lažne vesti mogu uticati na njihovu bezbednost, ali takođe generalno prema bezbednosnom aparatu države. Nešto manji procenat, odnosno 79 odsto anketiranih građana, smatra da su hibridne pretnje takođe veliki problem za društvo, a ispitanici su uvereni da ih uglavnom upućuju druge države prema zemlji.
Ovim zabrinjavajućim podacima koji utiču na razmišljanja građana u zemlji, navedenim u dokumentu, dodaje se visokih 92,3 odsto ispitanika koji kažu da pored hibridnih pretnji i širenja dezinformacija, organizovani kriminal u zemlji ima ulogu u bezbednosnoj situaciji u zemlji.
Bankarski sistemi, institucije i lični podaci građana najčešća su meta hakera na Balkanu
S druge strane, Balkanska istraživačka mreža (BIRN) u analizi ove teme navodi da je nalet sajber napada naterao balkanske zemlje da unaprede svoje kapacitete za odbranu od sajber kriminala.
BIRN je mapirao 40 slučajeva i prikupio podatke o značajnim sajber napadima koji ciljaju na biometriju i ugrožavaju digitalni identitet građana u različitim sektorima u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Kosovu i Srbiji, zemljama koje su doživele značajan porast sajber napada poslednjih meseci. Kako navodi istraživačka mreža, vešti ljudi sa tehnologijom, odnosno hakeri, prilikom napada najčešće koriste tehnike „fišing mejlova“ i traže otkup od nadležnih za vraćanje ukradenih podataka od institucija.
Bojan Stojkovski, dugogodišnji novinar koji je bio deo BIRN-ovog istraživanja za „Sloboden pečat”, kaže da hakerski napadi na Balkanu imaju zajednički imenilac za sve zemlje, a to je rušenje poverenja u institucije, a time i demokratiju.
- Veliki broj hakerskih napada koji su se dogodili u poslednjih godinu dana pokazao je da posledice mogu poremetiti finansijske sisteme, paralizovati rad i aktivnosti vlade, kao i kompromitovati osetljive i lične podatke velikog broja građana, a kao rezultat toga, sve ovo podriva poverenje makedonske javnosti u državne institucije - kaže Stojkovski.
On objašnjava da je novi primer hakerskog napada koji je nedavno paralizovao zemlju slučaj makedonskog zdravstvenog fonda.
– Kao što je pokazao nedavni slučaj sa FZOM-om, potreban je samo jedan napad da izazove potpuni kolaps zdravstvenog sistema, na primer. Svaki dodatni hakerski napad otkriva novi problem u infrastrukturi sajber bezbednosti u zemlji. Izostanak odgovora na ovakve hakerske pretnje naglašava hitnu potrebu da nadležni počnu da rade na jačanju sajber bezbednosti i da što pre ojačaju svoje kapacitete – objašnjava Stojkovski.
Pored toga, istraživanje BIRN-a ukazuje da su bankarski sistemi, državne institucije i lični podaci građana najčešća meta hakera u zemljama Balkana.
Nedostaje državna strategija za zaštitu od savremenih pretnji
Mane Piperevski je izvršni direktor „Sajber plusa” i stručnjak za sajber bezbednost sa 15 godina iskustva u ovoj oblasti. On je u više navrata za „Sloboden pečat” istakao da zemljama regiona nedostaje strategija sajber bezbednosti koja će sprečiti hakerske napade, dezinformacije i širenje strane propagande putem interneta.
-Društvo ide u pravcu digitalizacije koja je počela pre dve decenije. Ova digitalizacija izaziva migraciju socijalnih usluga koje su nešto što obezbeđuje profit državi i građanima. Zato je veoma važno da sve usluge u društvu koje se digitalizuju budu izgrađene na tri stuba. Prvi stub je da bude jednostavan za korišćenje, drugi stub je funkcionalnost sistema, a treći stub je bezbednost digitalnih sredstava. Problem koji se javlja kod sva tri stuba je što se oni ne posmatraju kao kontinuirani proces, već se nabavlja softver, postavlja koncept digitalizacije i servis se stavlja u upotrebu, digitalizacija je proces koji podrazumeva okvir i utvrđeni standard ili zakon po kome će biti obezbeđena - rekao je Piperevski.
On dodaje da je potrebno potpuno kompatibilno i komplementarno zakonodavstvo da bi se postigla bezbednost i sigurnost.
