Premijer Kosova Aljbin Kurti izjavio je da nova kosovska pravila reciprociteta neće stupiti na snagu 1. septembra, ako Srbija odustane od graničnih kontrola.
„Spreman sam da (predsedniku Srbije Aleksandru) Vučiću pružim ruku ako Srbija pristane da se ubuduće odrekne graničnih kontrola, onda ćemo i mi to učiniti. I onda od 1. septembra neće biti novih pravila“, rekao je Kurti za današnji nemački dnevnik Velt (Die Welt).
Kosovska vlada je 29. juna odlučila da će osobe koje imaju srpska lična dokumenta, ubuduće moći da uđu na teritoriju Kosova jedino uz izdavanje ulazno-izlaznih dokumenata, i da će biti obavezna preregistracija vozila sa srpskim tablicama na kosovske registarske oznake, ali je primena tih mera odložena posle protesta Srba na severu Kosova krajem jula.
Kurti je za Velt podsetio da je mera prvobitno ipak počela da važi 1. avgusta, preneo je portal Euraktiv Srbija.
„Tog dana smo, bez ikakvih problema, izdali 2.679 putnih isprava. Izdavanje dokumenata obavljano je digitalno, bilo je gotovo u roku od 20 sekundi i nije Srbije ništa koštalo“, rekao je Kurti.
„Međutim, ako građani žele da putuju sa Kosova u Srbiju, moraju da čekaju između deset minuta i dva sata, ukoliko ne podmite nekog graničnog službenika. Bilo je informacija da Kurti želi da oduzme Srbima pasoše. To je potpuna glupost. Nikome ne uzimamo pasoš, samo tražimo još jedan dodatni dokument“, rekao je premijer Kosova.
Kurti je rekao da nerede koji su 31. jula izbili zbog novih mera, „nije izazvala srpska manjina sa severa Kosova, nego organizovani kriminal i oligarsi koji su na platnom spisku Srbije, i koji na sastancima u Beogradu dobijaju instrukcije šta treba da izvedu na Kosovu“.
„To je bio zadati posao. Posle uklanjanja barikada, ja sam, u dogovoru sa SAD i EU, odložio uvođenje mera za 30 dana“, rekao je Kurti.
Govoreći o najvećim izazovima, Kurti je rekao da su Kosovu potrebne direktne strane investicije i sa tim povezana radna mesta, da mora još odlučnije da se bori protiv korupcije, a pravosuđe da postane efikasnije.
Treći izazov je, po njegovim rečima, Srbija, koja „i dalje gradi ilegalne strukture, posebno na severu Kosova i održava tesne veze s Rusijom“.
Na pitanje da li se ruski predsednik Vladimir Putin „na Kosovu igra vatrom“, Kurti je ocenio da „ni Putin, a ni predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ne mogu da zloupotrebe srpsku manjinu na Kosovu“.
„Obični ljudi ne učestvuju u toj ratnohuškačkoj politici protiv naše zemlje. Za to postoje ljudi koji su na platnom spisku Srbije. Ti kriminalci ciljano svako malo podstiču nerede. Ali oprezni smo, ne bojimo se tih zločinaca“, rekao je Kurti.
Kosovski premijer je rekao i da Priština naredne jeseni ili zime, a najkasnije do Božića, planira da podnese zahtev da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
On je ocenio da bi bilo dobro kada bi u Kforu bilo više nemačkih vojnika, i kada bi Kfor pomogao Kosovu da unapredi sopstvene bezbednosne strukture i sposobnosti.
„Povećali smo odbrambeni budžet za 52 odsto, naše nacionalne snage bezbednosti u međuvremenu broje 5.000 vojnika i 3.000 rezervista. Ali, Kosovo je okruženo sa 48 srpskih vojnih baza. Rusija i Srbija u vojnoj politici tesno sarađuju, a u 2021. godini su izvele zajedno ukupno 104 vežbe i aktivnosti“, rekao je Kurti.
