Kako saznaju nezvanični izvori Novosti plan je da se Priština ugura u najveću ogranizaciju Evrope pre izbora za parlament Starog kontinenta u junu, ali i novih čelnika Evropske komisije, Evropskog saveta i visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost.

Sve što se trenutno dešava na terenu ide u korak sa ovim rokom. Izvestioci koji treba da sastave izveštaj o stanju vladavine prava na Kosovu posao su počeli u decembru prošle, a trebalo je u martu ove godine.

Premijer Irske, zemlje koja trenutno predsedava Savetu Evrope, Leon Varadkar rekao je pre nekoliko dana u Prištini da će veoma rado podržati članstvo Kosova u ovoj organizaciji tokom ove godine.

Britanci ne kriju da će pomoći Kosovu da postane deo što više međunarodnih organizacija.

Delegacija Skupštine Srbije učestvovaće od 22. do 26. januara na zasedanju Parlamentarne skupštine SE u Strazburu, gde će biti prilike da se na marginama i raznim sastancima i debatama, razgovara i o tome dokle se stiglo sa statusom Kosova.

Članica našeg tima i poslanik SVM Elvira Kovač kaže za „Novosti“ da je očigledno da se ide po ubrzanoj proceduri.

„To se, između ostalog, vidi i po izvestiocima koji su otišli ranije nego što je predviđeno. Mi ćemo se boriti da učinimo sve što može, iznesemo jake argumente Srbije. Nećemo se ponašati kao da je već sve gotovo. Ipak, jasno je kao dan da u slučaju tzv. Kosova, i pored argumenata Srbije zasnovanih na međunarodnom pravu, veliku ulogu igraju politika i stavovi određenih zemalja“, istakla je Kovač.

Ona je dodala da bez obzira na to što su kod nas bili izbori i parlament još nije konstituisan, naša delegacija ide u skoro istom sastavu, jer je pravilo da na zasedanje PS SE mogu da idu poslanici koji su reizabrani u svojim zemljama.

Tokom vanrednog zasedanja, Komitet ministara Saveta Evrope, na ambasadorskom nivou 24. aprila prošle godine, doneo je odluku o prihvatanju aplikacije Kosova za članstvo. Na sastanku predstavnika 46 država članica Saveta Evrope 33 zemlje, što je više od propisanog uslova dvotrećinske većine, glasale su „za“ i time je pokrenut proces pristupanja.

Formalni kriterijumi za članstvo u Savetu Evrope definisani su u Statutu organizacije gde piše da članica može postati „država koja prihvata principe vladavine prava, poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda“.

Na osnovu izveštaja izvestilaca koje je imenovala Skupština SE, ona treba da proceni da li su ispunjeni i kriterijumi. Da bi bila usvojena preporuka o članstvu, za nju mora da glasa najmanje dve trećine poslanika.

U krajnoj instanci, ponovo Komitet ministara donosi konačnu odluku. Opet dvotrećinskom većinom na redovnom godišnjem zasedanju. A, ministri spoljnih poslova se na Komitetu okupljaju baš u maju.

Na argument Srbije da Kosovo nije država i da ga većina članica Ujedinjenih nacija ne priznaje, zemlje koje ga guraju u Savet Evrope odgovaraju da su ga one priznale.

Najveća brana članstvu Prištine trebalo bi da budu gotovo svakodnevna kršenja ljudskih prava Srba.

Kada je Komitet ministara odlučio da se pokrene procedura za članstvo Kosova, protiv predloga su bile Rumunija, Kipar, Španija, Azerbejdžan, Gruzija, Srbija i Mađarska.

Uzdržane su bile Bosna i Hercegovina, Grčka, Slovačka, Moldavija i Ukrajina, dok su za glasale Velika Britanija, Turska, Švajcarska, Švedska, San Marino, Portugal, Poljska, Norveška, Holandija, Malta, Monako, Luksemburg, Litvanija, Letonija, Lihtenštajn, Italija, Irska, Island, Nemačka, Francuska, Finska, Estonija, Danska, Češka, Bugarska, Belgija, Austrija, Moldavija, Crna Gora, Slovenija, Severna Makedonija, Hrvatska i Albanija.