Nekadašnjem predsedniku Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenadu Čanku danas je uručeno priznanje “Počasni građanin Tuzle” u tom gradu u Bosni i Hercegovini.
Čanku je priznanje uručeno na Dan oslobođenja Tuzle od fašizma u Drugom svetskom ratu, 2. oktobra 1943. godine.
Tada je Tuzla bila prvi oslobođeni grad u porobljenoj Evropi. Ta sloboda trajala je 40 dana, a onda su se partizanske jedinice povukle. Konačno oslobođenje Tuzle u Drugom svetskom ratu došlo je 17. septembra 1944. godine.
Čanak je na svečanosti zahvalio na priznanju i rekao da je u Tuzli u vreme rata čuo rečenicu da se „Bosna najbolje brani na tuzlanski način“.
“E, taj tuzlanski način je ono što mi u Vojvodini zovemo vojvođanski način, što u Istri zovu istarski način, a to je ljudski način, ljudi koji se između sebe razumeju”, rekao je Čanak.
Dodao je da mu je zbog toga “veoma drago” ako su ga “Tuzlaci prepoznali kao svog”.
“Posao antifašiste je kao posao domaćice: vidi se samo kad nije urađen. Antifašizam je higijenska obaveza svakog civilizovanog čovjeka jer je fašizam zagađenje protiv kojega se čovek mora boriti svesno”, kazao je Čanak.
Prema njegovim rečima, onog momenta kada se stavi kolektivni interes ispred individualnog, kada čovek prestane da bude čovek, nego postane “jedinka u kalkulacijama viših organa, crkvenih, partijskih, nacionalni ili etnički, tog momenta smo svi dehumanizovani i svedeni na pione kojima će upravljati drugi u ličnom interesu”.
Čanak je rekao da “onaj ko se stidi Bosne i Hercegovine kao svoje države, neka dobro razmisli šta će ovde”.
“Onaj ko se stidi Crne Gore i misli da ona treba da bude neka Srbija na moru, nek se dobro zamisli šta će u Crnoj Gori. Onaj ko ne sme da nazove Vojvodinu njenim imenom, nego je naziva severna srpska pokrajina, neka se dobro zamisli o čemu priča”, poručio je Čanak.
Kako je rečeno na svečanosti, Nenad Čanak je poznat kao “osvedočeni antiratni aktivista, čije su građanske hrabrosti i principi ostali nepromenjeni uprkos mnogim pritiscima, a aktivno je sudelovao u antiratnim protestima početkom rata u Hrvatskoj, bio uhapšen i prislino uključen u dobrovoljačku jedinicu.
Dodaje se da je, kao antiratni aktivista, Čanak više od 20 puta bio hapšen i zatvaran od strane režima Slobodana Miloševića, a njegovo zalaganje za pomirenje i poboljšanje odnosa u regionu 2007. godine donelo mu je najviše priznanje Istarske županije – Grb Županije, dok ga je predsednik Crne Gore 2015. godine odlikovao Ordenom crnogorske zastave prvog stepena.
Podsetili su da je Čankov prvi dolazak u Tuzlu, koja je bila pod opsadom bivše Vojske Republike Srpske, 1994. godine bio podrška konferenciji „Može li Evropa bez multikulture“, organizovanoj od strane Foruma građana i EU foruma.
Na svečanosti je rečeno da Čankova podrška ukrajinskim građanima u agresiji Rusije i pojavljivanje na tuzlanskom antiratnom skupu u znak podrške Ukrajini 2023. godine, kao i ukupno tridesetogodišnje angažovanje u Tuzli u podršci demokratskim procesima, “jasno ukazuju na njegovu predanost promociji univerzalnih vrednosti demokratije, ljudskih prava i mira”.
Nenad Čanak živi i radi u Novom Sadu.
Pored antiratnog i političkog angažmana, on je napisao i pet knjiga: Ratovi tek dolaze, Pet godina samoće, Godina raspleta, Luna i Kao i sva ravnica.
Sa engleskog jezika je preveo autobiografiju Hiroo Onode „Nema predaje – moj tridesetogodišnji rat“.
Milan Čanak, sin Nenada Čanka, danas je sa prijateljem iz Tuzle Omerom Berbićem položio cveće na spomenik partizanima u Tuzli.
“Tuzla je antifašistički grad kakvi bi i naši gradovi trebali biti. Smrt fašizmu – sloboda narodu”, napisao je Milan Čanak na društvenoj mreži X.
Gradonačelnik Tuzle Zijad Lugavić rekao je na svečanosti da je veoma važno da se baštini spomenička kutura.
“Svi dugujemo patriotama koji su branili i odbranili Bosnu i Hercegovinu i Tuzlu u Drugom svetskom ratu i u odbrambeno-oslobodilačkom ratu 1992. do 1995. godine, kada smo ponovo branili antifašističke vrednosti. Veoma je bitno da i mlade genereacije shvate šta je antifašizam, da je to borba za prava svih, da je to ljubav prema komšiji i borba za jednakost, solidarnost. To su tekovine na kojima počivaju savremana društva. To je i Tuzla, koja je za mene i građanke i građane, najlepši i najtolerantniji grad na svetu”, rekao je Lugavić.
