Premijer Hrvatske Andrej Plenković izjavio je danas, posle susreta sa finskom premijerkom Sanom Marin u Zagrebu, da vlada podržava ulazak Finske u NATO.
„Pozicija hrvatske vlade i parlamentarne većine je jasna i čvrsta, a to je da podržavamo te ambicije Finske“, rekao je Plenković novinarima posle susreta.
Osvrnuvši se na stav predsednika države Zorana Milanovića da treba blokirati ulazak Finske i Švedske u NATO dok se ne promeni izborni zakon u BiH na način da Hrvati samostalno biraju svoje predstavnike, Plenković je ocenio da je uslovljavanje ulaska tih zemalja u NATO nepravedno i nekorektno.
„Čuli smo želju Finske da žele, napuštajući politiku neutralnosti, postati članica NATO-a jer u ovakvim okolnostima NATO je sigurnosni kišobran. Hrvatska to jako dobro razume“, istakao je Plenković.
Finska premijerka rekla je da ceni podršku Hrvatske i istakla da je u vreme agresije Rusije na Ukrajinu važno da je EU jedinstvena.
Na pitanje je li sa predsednikom Hrvatske Zoranom Milanovićem ranije danas razgovarala o njegovom stavu, Marin je odgovorila da se nije razgovaralo o ogradama vezano uz finsko pristupanje i da „danas nije stekla takav utisak“.
„Razgovor je bio kvalitetan, sve je bilo jasno, nema problema s ulaskom Finske i Švedske u NATO“, rekla je ona.
Premijerka je izrazila očekivanje da će do samita NATO u Madridu biti rešena i sva pitanja vezana uz tursko protivljenje ulasku Finske i Švedske u NATO.
Kabinet predsednika Hrvatske saopštio je da je predsednik Zoran Milanović u razgovoru sa finskom premijerkom rekao da se načelno ne protivi prijemu Finske u NATO, ali da očekuje podršku za hrvatske interese.
On je upoznao Marin sa svojim stavovima vezanim uz širenje NATO-a i pritom pojasnio da se „načelno ne protivi ulasku Finske u NATO i da razume sigurnosne razloge zbog kojih je Finska aplicirala za članstvo“.
Hrvatski predsednik je finskoj premijerki ukazao na „bezbednosne probleme sa kojima je suočena Hrvatska zbog nestabilne političke situacije u BiH“.
U saopštenju se navodi da je Milanović detaljno informisao svoju sagovornicu o teškom položaju Hrvata u BiH kojima je „uskraćeno demokratsko pravo biranja svojih legitimnih predstavnika“.
On je takodje ponovio da je potrebno nastaviti proces širenja EU i u tom kontekstu ponovio podršku za dodelu statusa kandidata Ukrajini i Moldaviji, ali i upozorio da se status kandidata istovremeno mora osigurati i BiH, te početi pregovore sa državama jugoistočne Evrope koje su ispunile tražene uslove za to.
