U nastavku svedočenja u odbranu bivšeg lidera OVK Hašima Tačija, nekadašnji američki diplomata Džejms Rubin (James) izjavio je danas, pred sudom u Hagu, da je Tačija u jesen 1999. upozorio na zločine nad Srbima na Kosovu i da Tači nije negirao da se zlodela čine.
Rubin je, međutim, tvrdio da to nije bilo organizovano nasilje vojne formacije nego su zločini bili posledica osvete za prethodna srpska zlodela nad Albancima. Ponovio je i da OVK, po njemu, nije bila organizovana vojska.
Tači je optužen za ratne zločine na Kosovu i u Albaniji, 1998-99, zajedno sa Kadrijem Veseljijem, Redžepom Seljimijem i Jakupom Krasnićijem.
„Rekao sam Tačiju da smo mi, SAD, uložili svoj kredibilitet na njega i da ćemo izgledati loše ako Albanci budu Srbima radili ono što su Srbi prethodno uradili njima“, rekao je Rubin, odgovarajući na pitanje sudije Kristofa Bartea (Christoph Barthe) da li je sa Tačijem razgovarao o optužbama da OVK čini zločine.
Rubin je kazao da Tači, s jeseni 1999. u Prištini, „nije negirao“ da se zlodela dešavaju, ali je tvrdio da su optužbe često plod srpske propagande i preterivanja, što je bio i američki stav.
Tači je Rubinu, po njegovim rečima, obećao i da će „učiniti sve što SAD očekuju od njega“, odnosno pozvati Albance da se ne svete za zločine čije su žrtve prethodno bili.
Američki zvaničnik ocenio je da su zločini nad Srbima i manjinama na Kosovu posle povlačenja srpskih snaga, u junu 1999, bili „odmazda porodica čiji su članovi bili prethodno ubijeni“.
Rubin je ocenio da „nije bilo dokaza“ da su ta zlodela bila „organizovano nasilje koje čini organizovana sila“.
„Pozvao sam tada Tačija da javno apeluje na svoj narod da se ne sveti, a on mi je rekao da je to već učinio, ali da će to činiti više“, izjavio je Rubin.
Svedok je ponovio da je Tači, kao lider albanske delegacije tokom pregovora u Rambujeu, uprkos američkim pritiscima, prvo nije prihvatio ponuđeni sporazum, iako su „drugi članovi OVK privatno govorili da bi to prihvatili“.
Na kraju, Tači je, po svedokovim rečima, prihvatio sporazum kada su mu SAD obećale da će bombardovati Srbe ako oni odbiju da potpišu predlog.
„Na to smo se obavezali njemu lično i ja i državni sekretar Madlen Olbrajt (Madeleine Albright) i general Vesli Klark (Wesley Clark). Tači je imao obećanje SAD i NATO da će, ako on potpiše sporazum u Rambujeu, a Srbi to ne učine, NATO pokrenuti vojnu intervenciju protiv Srba“, posvedočio je Rubin.
Rubin je i tokom današnjeg svedočenja optužio svog tadašnjeg kolegu Kristofera Hila (Christopher Hill), doskorašnjeg ambasadora SAD u Beogradu, da je 1998-99 imao „neprijateljski stav“ prema Tačiju, koji je izražavao u izveštajima Stejt departmentu i u izjavama medijima.
Takav stav Hila, koji je pripadnike OVK nazivao „razbojnicima“, imao je „poguban uticaj na čitavu situaciju“, tvrdio je Rubin.
Tačijeva odbrana sutra će pred sudije izvesti svog drugog od ukupno 12 svedoka koje je najavila.
Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići optuženi su za zločine nad Albancima, proglašenim za kolaboracioniste, Srbima i Romima u više od 40 pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji.
Pored Tačija, svedoke odbrane, njih pet, pred sud će izvoditi još samo četvrtooptuženi Krasnići.
Drugooptuženi Veselji i trećeoptuženi Seljimi odlučili su da se ne brane, zato što su njihovi branioci ocenili da tužioci nisu dokazali da su oni krivi.
Tačijev branilac Luka Mišetić precizirao je, na jednom ranijem zasedanju, da će čak devet svedoka odbrane biti bivši međunarodni zvaničnici i izaslanici na Kosovu u vreme obuhvaćeno optužnicom.
Prema podnesku koji je još 2022., pre početka sudjenja, sudu uputio tadašnji Tačijev branilac Greg Kiho, u odbranu bivšeg vođe OVK mogli bi svedočiti američki general Vesli Klark (Wesley Clark), koji je komandovao napadom NATO na SR Jugoslaviju; nekadašnji šef Unmika Bernar Kušner (Bernard Kouchner) i bivši čelnik posmatračke misije OEBS na Kosovu (KVM) Vilijam Voker (William Walker).
Kao svoje svedoke, Tačijeva odbrana je 2022. spomenula još bivšeg šefa misije OEBS na Kosovu Dana Evertsa (Daan); Klarkovog političkog savetnika Majkla Durkija (Michael Durkee); prvog zamenika šefa Unmika Džoka Kovija (Jock Covey) i zvaničnika OEBS Stiva Beneta (Steve Bennet).
Suđenje Tačiju i saoptuženima počelo je pred sudom u Hagu 3. aprila 2023, a tužioci su svoj dokazni postupak okončali 15. aprila ove godine.
U haškoj sudnici je svedočilo 125 svedoka optužbe, a izjave desetina drugih svedoka, tužioci su kao dokaze uveli u pisanom obliku.
Dokazni materijal tužilaštva čini i 3.000 dokumenata na albanskom, srpskom i engleskom jeziku.
U procesu učestvuje i više od 150 žrtava, koje, po pravilima suda, imaju pravo na obeštećenje, ukoliko optuženi na kraju procesa budu proglašeni krivim.
Optužnica u 10 tačaka tereti Tačija (56), Veseljija (57), Seljimija (53) i Krasnićija (74) za: progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenje (dve tačke) i ubistva (dve tačke).
Navedene zločine, pripadnici OVK pod komandom optuženih počinili su, po optužnici, nad Albancima, proglašenim za „kolaboracioniste“, Srbima i Romima u 42 nelegalna pritvora OVK na Kosovu i u Albaniji.
Pripadnici OVK počinili su zločine nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999, piše u optužnici.
U optužnici je identifikovano 75 žrtava – 51 srpska, 23 albanske i jedna romska.
Šest tačaka optužnice tereti Tačija, Veseljija, Seljimija i Krasnićija za zločine protiv čovečnosti, a četiri tačke za ratne zločine.
Prema optužnici, Tači, Veselji, Seljimi i Krasnići bili učesnici u udruženom zločinačkom poduhvatu.
Cilj tog zločinačkog poduhvata bilo je preuzimanje kontrole nad celim Kosovom nasiljem nad svima koje je OVK smatrala „protivnicima“.
Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sujelman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Svi optuženi izjavili su da nisu krivi. Oni su u pritvoru u Hagu od hapšenja na Kosovu u novembru 2020.
Specijalizovana veća Kosova, kako se sud zvanično zove, osnovala je 2015. Skupština Kosova pod međunarodnim pritiskom izazvanim izveštajem izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o zločinima OVK na Kosovu i u Albaniji, objavljenim 2011.
Sud je formalno deo pravosudnog sistema Kosova, ali radi u Hagu. U presudama i drugim dokumentima, sud je utvrdio da na Kosovu vlada uporna klima zastrašivanja i uznemiravanja svedoka protiv optuženih pripadnika nekadašnje OVK.
Dodaj komentar