Cookie Consent by Free Privacy Policy Generator website Unesko proglasio prašumu Janj u BiH prirodnim dobrom

Unesko proglasio prašumu Janj u BiH prirodnim dobrom

prasuma janj, unesco

Odbor za svetsku baštinu Unesko proglasio je danas prašumu Janj kod Šipova u BiH prirodnim dobrom od svetskog značaja.

Prašuma Janj našla se među 15 novih zaštićenih područja iz šest zemalja potpisnica Konvencije Uneska o zaštiti prirodne i kulturne baštine, saopšteno je iz Ministarstva civilnih poslova u Savetu ministara.

Prirodno dobro od svetskog značaja "Iskonske bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope" prošireno je danas lokalitetima iz Češke, Francuske, Severne Makedonije, Poljske, Švajcarske, kao i BiH.

Prašuma Janj je prvo prirodno dobro iz BiH koje je uvršteno na Uneskovu listu svetske baštine, navode iz Ministarstva civilnih poslova, javila je Srna, a prenosi Glas Srpske.

U saopštenju se dodaje da je prašuma Janj strogi prirodni rezervat površine od 295 hektara od kojih je na 58 hektara zabranjeno iskorišćavanje šume i bilo kakva ljudska delatnost.

21617 spr001 strogi prirodni rezervat prasuma janj sipovo 2 iff

Prašumu čine stabla bukve, jele, javora, bresta, jasena i smreke.

Lokalitet svetske baštine Uneska "Iskonske bukove šume Karpata i drugih regiona Evrope" trenutno je najveće serijsko dobro svetske baštine sa 94 lokaliteta u 18 zemalja.

Obuhvata područja u Albaniji, Austriji, Belgiji, BiH, Bugarskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Hrvatskoj, Češkoj, Severnoj Makedoniji, Poljskoj, Rumuniji, Slovačkoj, Sloveniji, Španiji, Švajcarskoj i Ukrajini.

"To zahteva prekograničnu saradnju i odslikava bliski odnos bukove šume sa evropskom kulturom", navodi se u saopštenju.

Na listi Stari most u Mostaru i most Mehmed-paše Sokolovića u Višegradu

U saopštenju se podseća da je sve počelo 2007. godine sa "Praiskonskim bukovim šumama Karpata", deset područja u Slovačkoj i Ukrajini, što je prekogranična svetska baština od samog početka.

Upisom "Drevnih bukovih šuma Nemačke" na Listu svetske baštine 2011. godine prošireno je za pet sastavnih delova, 2017. godine su dodata 63 područja iz deset zemalja, a to je današnjom odlukom prošireno za još 15 lokaliteta iz šest zemalja.

Bukove šume sa visokim udelom starog rasta i stajaćeg i ležećeg mrtvog drveta pružaju idealno stanište mnogim vrstama flore i faune. Procenjuje se da u bukovim šumama ima do 10.000 vrsta životinja.

"To je stoga svetska baština sa budućnošću i vrhunsko remek-delo bez granica", navodi se u saopštenju.

Na prestižnoj Uneskovoj Listi svetske baštine ranije su upisani područje Starog mosta u Mostaru, most Mehmed-paše Sokolovića u Višegradu i Stećci - srednjovekovni nadgrobni spomenici.

(Tanjug)

Trenutno: Se čita...

Pročitaj još i...

Najnovije: Na portalu