Od posledica teških bolesti i povreda u Srbiji je u 2023. godini umrlo 97.081 osoba.
Prošle godine je približno svaki drugi stanovnik Srbije umro od bolesti srca i krvnih sudova (49,7 odsto), svaki peti (20,9 odsto) od malignih tumora i svaki trinaesti od posledica šećerne bolesti (2,9 odsto), povreda (2,4 odsto) i opstruktivnih bolesti pluća (2,4 odsto), pokazuju podaci najnovijeg Zdravstveno-statističkog godišnjaka Srbije koji je objavio Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", prenosi Danas.
Prema istim podacima, od 2014. do 2023. godine uočen je porast opšte stope smrtnosti u Srbiji za 3,2 odsto.
Istovremeno, u navedenom periodu, porasle su stope mortaliteta od šećerne bolesti za 19,9 odsto, i malignih tumora za 2,3 odsto.
S druge strane, uočen je pad stopa mortaliteta od povreda i trovanja za 21,8 odsto, bolesti srca i krvnih sudova za 3,7 odsto i opstruktivnih bolesti pluća za 1,1 odsto.
Vodeći uzroci smrti u Srbiji su bolesti srca, krvnih sudova i maligni tumori i činili su preko dve trećine (70,6 odsto) svih uzroka smrti u 2023. godini, pri čemu su bolesti sistema krvotoka bile odgovorne za skoro polovinu (49,7 odsto) smrtnih ishoda,
"Bolesti srca i krvnih sudova su vodeći uzrok smrti, sa većim procentom žena koje umiru od ovih bolesti u odnosu na muškarce. Stopa smrtnosti od ovih bolesti blago je porasla u posmatranom periodu. Akutni koronarni sindrom (AKS) predstavlja značajan zdravstveni problem, čineći 49 odsto svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2023. godini", navodi se u Batutovom godišnjaku.
Kako se dodaje, kada je reč o malignim tumorima, registrovan je pad stopa mortaliteta od te vrste tumora, ali se i dalje uočava porast stopa incidencije od malignih tumora, koje značajno opterećuju stanovništvo naše zemlje.
"Šećerna bolest predstavlja globalnu epidemiju, sa procenom da u Srbiji od dijabetesa boluje oko 600.000 osoba ili 8,1 odsto populacije. Dijabetes tipa 2 čini 95 odsto svih slučajeva", navodi se u godišnjaku.
