Biro za društvena istraživanja (BIRODI) saopštio je danas da je Republičkom javnom tužilaštvu dostavio Alternativni izveštaj o radu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) u kom se između ostalog navodi da REM od 2014. godine radi u „nezakonitom stanju“ i da „godinama odbija“ da sankcioniše medije koji promovišu nasilje i govor mržnje.
U izveštaju se navodi i da REM „sistematski“ odbija da sankcioniše pružaoce medijskih usluga, uključujući i televizije sa nacionalnom frekvencijom, zbog njihovog „kontinuirano neistinitog i neobjektivnog informisanja zasnovanog na dezinformacijama i manipulacija“.
BIRODI je ocenio i da je REM „prekršio zakon i podzakonska akta dodelivši nacionalne frekvencije televizijama za koje je sam utvrdio da nisu poštovale preuzete obaveze iz svojih elaborata“.
„Počev od 2016. godine, televizije sa nacionalnim pokrivanjem su nesankcionisano kršile članove Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga u vreme izborne kampanje i van nje. To je imalo za posledicu izuzetno pozitivno izveštavanje o nosiocima izvršne vlasti, čime je građanima Srbije uskraćeno pravo na potpuno, istinito, objektivno i blagovremeno informisanje, kako je definisano Ustavom i zakonima o javnom informisanju i o elektronskim medijima“, piše u izveštaju.
Navodi se i da je odlukama u slučaju kršenja Kodeksa članova Saveta REM-a, to telo „legitimizovalo govor mržnje u javnosti“ kao i da je nepostupanjem „omogućilo da se načinom izveštavanja pružalaca medijskih usluga stvori predstava u javnosti da Aleksandar Vučić, kao predsednik Srbije, ima pravo na ona ovlašćenja koja po Ustavu pripadaju Vladi Srbije, odnosno brisanje granice između predsednika Republike i predsednika Srpske napredne stranke“.
„Sve to za posledicu ima uskraćivanje ustavnih prava građana na istinito, potpuno, objektivno i blagovremeno informisanje kao i legalizaciju i legitimizaciju govora mržnje i nasilja zbog izostanka sankcionisanja od strane REM-a, ali i zbog promocije govora mržnje iz redova članova Saveta REM-a“, piše u izveštaju.
Dodaje se da je jedna od posledica i „kršenje ljudskih prava i ljudskog dostojanstva, kako u medijskim sadržajima tako i u čitavom javnom prostoru,sa posebnim akcentom na kršenje prava dece i maloletnika koji su, i pored zakonske zaštite, konstantno izloženi štetnim sadržajima punim nasilja i vulgarnosti“.
