Građani osećaju da nisu vlasnici procesa evrointegracija, već da je to proces koji im je nametnut, a u novom istraživanju Biroa za društvena istraživanja (BIRODI) zabeležen je i pad poverenja odnosno opredeljenosti ka članstvu u Evropskoj uniji.
„Sa druge strane kada u istraživanjima pitate građane gde bi se lečili, slali decu na školovanje, čiji sudovi bi bili pogodni za vođenje sudskih postupaka ili gde bi pokretali biznise to je pre svega Evropska unija“, rekao je direktor BIRODI-ja Zoran Gavrilović na predstavljanju rezultata analize o izveštavanju medija i stavova građana Srbije i Crne Gore o procesu evrointegracija.
On je istakao da istraživanje pokazuje da je srpsko društvo konzervativno, okrenuto više ka istoku nego ka zapadu, a demokratija i slobode pojedinca kao vrednosti nisu vrednost.
Građani su, kaže, prema evropskom putu Srbije skeptični i imaju „plitke“ stereotipe koji se zasnivaju na manjku informisanja o evropskim integracijama.
Prema podacima istraživanja 40 odsto ne zna da navede događaj na temu evropskih integracija u poslednjih godinu dana, 83 odsto ispitanika ne zna koliko sredstava Srbija dobija od EU, dve trećine nije čulo za projekte koje podržava EU u Srbiji, 56 osto ispitanika traži medijske sadržaje u kojima će se videti život običnih ljudi u kontekstu evrointegracija.
„Tema evropskih integracija nije tema u medijima u Srbiji, imamo temu EU, ali preko teme Kosova, nemamo EU kao temu preko tema o borbi protiv korupcije, vladavine prava“, dodao je on.
Grđani ipak kao prioritet, dodao je, navode državu blagostanja i vladavinu prava.
„Sve što je ustvari prioritet građana vi kada analizirate naše medije, pre svega centralnoinformativne emisije, vi toga nemate. Imate svojevrsnu cenzuru tema koje su od životnog značaja za građane u kontekstu evrointegracija, imate Kosovo, agresiju Rusije na Ukrajinu i sankcije“, rekao je Gavrilović.
Zaključak je kaže da je u društvu koje ima autoritarnu vlast i gde mediji nisu sredstvo deliberacije nego propagande, dosta je teško uspostaviti komunikacione kanale za evropske integracije i ulazak u jedan sistem koji počiva na demokratiji, vladavini prava i slobodnoj javnosti.
Autor istraživanja za Srbiju Dražen Pavlica istakao je da je zaključak da je medijska komunikaciona strategija vrlo nekonzistentna.
Mediji, dodao je, prenose informacije o evrointegracijama, ali ne podstiču na dijalog na tu temu, ne pokazuju spremnost da se širi aspekt društvenih aktera uključi u temu o evrointegracijama, ne može se čuti glas građana, a mali broj organizacija civilnog društva ima prostora da aritkuliše svoj odnos prema toj temi.
„Mediji vrlo pripomažu da se odnos evrointegracija monopolizuje. Akter koji je monopolizuje u Srbiji je vlast, a presudnu ulogu imaju dva ogranka vlasti – predsednik Srbije Aleksandar Vučić i Vlada Srbije na čelu sa premijerkom“, rekao je i dodao da oni atrikulišu narativ i dovode temu evrointegracija u ćorsokak jer je njihova pozicija u tom smislu kontradiktorna.
Kada je reč o najavljenim izborima u Srbiji, Pavlica smatra da evrointegracije neće biti tema, osim preko teme Kosova. Razlog je, navodi, kalkulantska politika političke elite i na poziciji i u opoziciji.
„Tema evrointegracija je veoma delikatna delikatna u javnom prostoru, zbog toga kako god da se pozicionirate, koliko god da ste vešti u tom manevrisanju, bivate optuženi da zastupate interese neke velike sile, u ovom slučaju Amerike i EU. Opozicija pokušava da izbegne tu vrstu stigme da je produžetak zapadnih centara moći“, dodao je.
Autorka istraživanja za Crnu Goru Ana Nenezić istakla je da za tu državu nije dobro što u poslednje tri godine u potpunom zastoju kada su u pitanju evrointegracije, u ovom trenutku nema ministra za evropske integracije, nema glavne pregovarače, a duboka politička kriza se dominantno preslikala na put ka EU.
„Dok su se ovi procesi dešavali koji nisu bili pozitivni, podrška građana procesu evrointegracija je rasla i u ovom trenutku je u svom piku, između 78 i 81 odsto“, rekla je.
To objašnjava time da u vreme unutrašnjih političkih kriza građani Crne Gore nadu pronalaze u ubrzanju procesa evrointegracija i vide sebe kao gradjane EU.
„Građani dominantno biraju da se spoljna politika uskladi sa zemljama Evropske unije, ali broj onih koji smatraju da to treba da budu Srbija, Rusija i Kina u značajnoj meri raste. Mi nismo do sada imali nijednu političku partiju ili grupaciju koja se suprotstavlja evrointegracijama i to je olakšavajuć deo procesa“, rekala je Nenezić.
Deklarativno sve partije koriste tezu da je budućnost Crne Gore u Evropi, a osnovni razlog je jer znaju da će 80 odsto građana glasati da država postane članica EU i podržati onu partiju koja ih vodi u tom pravcu.
Dodala je da je pitanje trenutka kad će se pojaviti jača desničarska struktura koja će pozivati na sasradnju sa istokom, te videti kako će tada građani EU reagovati
Tekst je objavljen u okviru Programa tranzicione saradnje Republike Češke.
