Građani u Srbiji imaju sve više problema sa napuštenim psima, a jedan od razloga je i nepoštovanje Zakona o dobrobiti životinja, piše „Biznis i finansije“.
Svačiji i ničiji psi žive i kreću se u čoporu, često su gladni, laju i plaše prolaznike i stanare. Kada se u ovu priču umeša i novac, od toga da li ljudi ostavljaju pse na ulici jer ne mogu da ih izdržavaju, preko iznosa koje plaćaju gradovi i opštine na ime odštete za ujede pasa, do cene kastracije, dolazi se do zaključka da se problem uličnih pasa vrlo lako može pretvoriti u ‘industriju’ u kojoj nekoliko različitih strana pokušava da zaradi ili uštedi, navodi mesečnik.
Prema rečima nadležnih, bar u Beogradu postoji više „neuralgičnih tačaka“ na kojima je ovaj problem prisutan, i koji za sada, nije trajno rešen.
„Prvomajska ulica u Zemunu, ali i rubni delovi Beograda, kao što su Mladenovac, Lazarevac, Moštanica…trenutno su neka mesta gde se žitelji javljaju i prijavljuju problem sa uličnim psima, koji žive u manjim ili većim čoporima, i kojih se ljudi plaše. Konkretno, u Zemunu imamo čopor od nekih sedam ili osam pasa koje neki ljudi hrane na ulici. Drugi se zbog toga bune, i mislim da je to uzrok sukoba“, rekao je direktor Veterine Beograd Budimir Grubić.
Ovo javno-komunalno preduzeće je „prva stanica“ na koju bi građani trebalo da se jave ukoliko imaju bilo kakav problem sa uličnim psima. Kažu i da na svaki poziv izlaze vrlo brzo, u roku od sat vremena, nekada možda nešto duže, ali da ništa ne ostavljaju „za sutra“. Program koji primenjuju za pse koji nisu nikoga povredili je „uhvati, steriliši, pusti“.
„Za devet godina sterilisali smo oko 50.000 pasa. U odnosu na prethodne godine procenjujemo da se broj pasa na ulicama smanjio za oko 35 procenata, i mislimo da ćemo biti prva zemlja koja je rešila problem nezbrinutih pasa bez eutanazije. Za sve nevlasničke pse sterilizacija je besplatna“, tvrdi Grubić.
Međutim, ljudi koji žive u Prvomajskoj ulici u Zemunu imaju potpuno drugačije viđenje, ali i iskustvo sa psima koji bez vlasnika žive u njihovom komšiluku. Prema njihovim rečima, kučići su agresivni, kreću se u čoporu i plaše stanare, pre svega decu. Veterinu Beograd su zvali više puta, kažu bez rezultata.
Takođe, zbog toga što se psi okupljaju na privatnom posedu, stanari ove ulice kažu da im je rečeno da za sterilizaciju mora da se plati 7.000 dinara po kučetu, kao i da će ih Veterina Beograd nakon sterilizacije vratiti na isto mesto, a time i problem stanara na početak.
Veterina Beograd ima pet prihvatilišta za pse koji žive na ulici. U njih odvoze one koji su nekoga povredili, kao i one koji su pronađeni na auto-putu. Nakon sterilizacije te životinje nije moguće vratiti na auto put da tamo žive, pa zato odlaze u neki od prihvatilišta koja se nalaze u Padinskoj Skeli, Borči, Zemunu, Rakovici i Kovilovu. Tamo je trenutno smešteno oko 3.500 pasa.
U ovom javno komunalnom preduzeću kažu da životinje hrane jednom dnevno, kao i da redovno raspisuju tender za ishranu. Prema planu javnih nabavki za 2022. godinu hrana za životinje je planirana u dve nabavke, prva je vrednosti 26 miliona dinara, dok je druga 17,8 miliona dinara. Osim toga, godišnje udome od 700 do 800 pasa, i svi koji žele da udome kučiće iz prihvatilišta prolaze psihološku procenu i daje im se savet koja vrsta psa je dobra za njih.
Da je problem napuštenih pasa ogroman potvrđuju u Animal Rescue Serbia, organizaciji koja dobrovoljno spasava životinje. Kako kažu, tačni statistički podaci za celu Srbiju ne postoje, ali po broju poziva mogu da potvrde da je broj napuštenih pasa ogroman.
„Uzrok problema nisu životinje, već neodgovorni vlasnici koji svoje ljubimce ne čipuju, napuštaju ih, ili ih ne sterilišu i njihovo nekontrolisano potomstvo izbacuju na ulice, te time stvaraju još veći problem. U svetu se primenjuje CNR (uhvati, steriliši, pusti) metoda, koja se i kod nas delimično sprovodi. Azili su prepuni i zato Veterina Beograd hvata pse, steriliše ih i vakciniše i one koji su prošli test agresivnosti, vraćaju na ulicu“, rekao je Aleksandar Gavrić iz organizacije Animal Rescue Serbia.
Dodao je da je dobro da se psi sterilišu jer će biti mirniji i dobro je da budu vraćeni na teritoriju na koju su navikli, jer će je čuvati od dolaska novih čopora. Međutim, tačno je da u određenim delovima grada postoje čopori napuštenih pasa i da oni zauzimaju određene teritorije u potrebi da obezbede sebi hranu i odgaje potomstvo, ali oni u osnovi nisu pretnja za ljude jer ih ne doživljavaju kao plen već kao donosioce hrane.
Prema njegovim rečima, rešenje je primena Zakona o dobrobiti životinja, čipovanje i sterilisanje ljubimaca, registracija odgajivačnica i azila, bolji rad komunalnih službi i veterinarskih inspekcija. Potrebno je i uvođenje obuke za potencijalne usvojitelje ljubimaca, jer mnogi ljudi biraju pogrešnog ljubimca za koga kasnije shvate da nemaju uslove ili dovoljno novca i izbacuju ih na ulicu.
Da se problem napuštenih pasa ne tiče samo građana u čijim naseljima se okupljaju, već i samih gradova i opština potvrđuju i izveštaji Državne revizorske institucije. U Leskovcu, Priboju, Negotinu i Novom Sadu u periodu od 2017. do 2020. godine iz budžeta je isplaćeno čak pet milijardi dinara na ime odštete građanima zbog ujeda pasa.
Priboj i Negotin još nisu obezbedili uslove za efikasno postupanje s napuštenim životinjama, ali daleko od toga da su među retkima. U Beogradu je, od početka godine, bilo oko 250 prijava o napadima pasa.
Više od trećine opština u Srbiji nema program kontrole i smanjenja populacije napuštenih pasa i mačaka, iako je Zakon o dobrobiti životinja, koji uređuje i ovo pitanje, donet još pre 11 godina. Čak 70 odsto opština i gradova nije izreklo nijednu kaznu za neodgovorno ponašanje vlasnika pasa, iako iskustvo potvrđuje da je neodgovorno ponašanje vlasnika i ostavljanje pasa koji su do juče živeli u kućama ili stanovima zapravo vodeći uzrok problema pasa na ulicama.
U svemu ovome, neki su našli šansu i za posao. Naime, prostom pretragom interneta može se pronaći jedan broj advokatskih kancelarija koje reklamiraju uslugu „naknada štete za ujed psa“. Kako objašnjavaju, u slučaju pokretanja vansudskog postupka trenutno je praksa da se na rešavanje ovih zahteva čeka od godinu do godinu i po dana. Naknade koje se oštećenima nude su između 10.000 i 30.000 dinara u slučajevima kada su povrede teže prirode.
Veći iznosi dobijaju se u slučajevima podnošenja tužbi. Na primer, često se dešava da za povrede za koje grad ponudi 10.000 dinara, na sudu može da se dobije 80.000 do 130.000 dinara. Kod teških telesnih povreda naknada koja se može dobiti na sudu ide od 200.000 dinara, pa do više stotina hiljada zavisno od težine i posledica, piše „Biznis i finansije“.
