Bogojavljenje, jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika koje danas proslavljaju pravoslavni vernici i Srpska pravoslavna crkva, slavi se u spomen na dan kada je Duh sveti sišao na Isusa.
U prvoj godini njegovog javnog delovanja, Isus je otišao kod Jovana da ga ovaj krsti. Posle krštenja, dok je Isus izlazio iz vode, Jovan je video kako se nebo otvara i Duh sveti, kao golub, siđe na Isusa i on ču glas: "Ovo je sin moj ljubljeni, koji mi je po volji" (Matej 3,17). Taj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju. Događaj objavljivanja Bogočoveka slavi se kao Bogojavljanje.
Običaj je da se na Bogojavljenje vrše dva osvećenja vodom: uoči praznika u crkvi i na dan praznika na reci, ili u drugoj tekućoj vodi. Veruje se da je ta voda lekovita, pa se ona nosi kući. Bogojavljensku vodicu nekada su pile trudnice da bi se "otvorile kao nebo na Bogojavljenje", pa da se lako porode.
U stara vremena osvećena vodica davala se bolesnicima koji nisu mogli da odu u crkvu na pričest. Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima "Bog se javi", a otpozdravljaju sa "Vaistinu se javi".
Nekada se smatralo da su dani pogodni za venčanja počinjali od Bogojavljenja.
Dani od Božića do Bogojavljenja u narodu se zovu ’’nekršteni’’ i to su mrsni dani, mrsi se i sredom i petkom, ali se dan uoči Bogojavljenja, na Krstovdan, posti ma koji dan bio.
Veruje se da se, u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren otvara nebo, da se krste (ukrštaju) vetrovi što duvaju zimi sa onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta, a da će Bog svakome, u taj čas, dati što zatraži.
