Evropski sud za ljudska prava doneo je odluku na žalbu kompanije "Britiš ervejz" protiv Srbije zbog pada aviona 1976. godine.
Sud je proglasio neprihvatljivom predstavku koju je podnela britanska kompanija zbog nemogućnosti dobijanja pune nadoknade štete koja je nastala usled pada aviona, piše Nova ekonomija.
Evropski sud je, između ostalog, zaključio da ova kompanija nije mogla imati "legitimno očekivanje" da će nadoknaditi punu štetu u svom građanskom sporu protiv Srbije, piše u Odluci objavljenoj u Službenom glasniku.
Dana 10. septembra 1976. godine, avion kojim je upravljala kompanija "Britiš ervejz", sudario se u vazduhu sa drugim avionom kojim je upravljao avio-prevoznik "Adria ervejz".
Poginulo je svih 176 ljudi u oba aviona.
Kasnije je utvrđeno da je sudar rezultat greške kontrolora letenja u Zagrebu, glavnom gradu tadašnje Socijalističke Republike Hrvatske, jedne od šest konstitutivnih republika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije.
Kompanija "Britiš ervejz" je 9. septembra 1979. godine podnela zahtev za naknadu materijalne štete protiv SFRJ tadašnjem Okružnom privrednom sudu u Beogradu.
S druge strane, osiguravajuće društvo, Dunav osiguranje, zahtevalo je naknadu štete u ime "Adria ervejza".
Privredni sud u Beogradu je 18. oktobra 2000. usvojio tužbu Dunav osiguranja za naknadu štete sa kamatama i troškovima. Relevantnu presudu potvrdili su Privredni apelacioni sud i Vrhovni sud Republike Srbije 17. decembra 2001. i 2. jula 2003. godine. Tužena strana je bila Savezna Republika Jugoslavija, kao jedini pravni sledbenik SFRJ.
Kada se radi o predmetu kompanije "Britiš ervejz", sud je u nekoliko navrata prekidao postupak, do rešavanja pitanja sukcesije koja su nastala raspadom SFRJ 1991. godine i kasnije raspadom državne zajednice Srbije i Crne Gore 2006. godine.
Konkretno, postupak je bio u prekidu od 20. oktobra 1995. do 2. juna 2004. godine, odnosno od 4. jula do 30. novembra 2006. godine i od 15. oktobra 2007. do 16. jula 2009. godine.
Privredni sud u Beogradu je 16. juna 2011. godine usvojio tužbeni zahtev "Britiš ervejza" dosuđujući odštetu, kamatu koja je tekla od 9. septembra 1979. i troškove koje je trebalo da plati Republika Srbija, koju je sud ocenio pravnim naslednikom SFRJ. Srbija je na ovo uložila žalbu.
Privredni apelacioni sud je 24. oktobra 2011. godine potvrdio presudu od 16. juna 2011. godine u vezi sa glavnicom, ali je preračunao kamatu na dan donošenja presude prvostepenog suda.
Obe stranke su podnele reviziju protiv drugostepene presude. Vrhovni kasacioni sud Srbije je 8. novembra 2012. godine odbacio reviziju koju je podnela kompanija "Britiš ervejz".
Sud je ispitao i osnovanost žalbe tužene države (Republike Srbije) i zaključio da se Srbija može smatrati odgovornom samo u vezi sa zahtevom kompanije podnosioca predstavke za naknadu štete koju je prouzrokovala SFRJ, sa udelom od 35,77 odsto, prema Sporazumu o pitanjima sukcesije koji je stupio na snagu 2. juna 2004. godine. Shodno tome su kompaniji "Britiš ervejz" dodeljeni umanjeni iznosi.
Nakon ovoga, kompanija "Britiš ervejz" je 30. jula 2013. godine podnela ustavnu žalbu Ustavnom sudu Republike Srbije, navodeći povredu ustavnih prava na suđenje u razumnom roku, pravično suđenje, naknadu štete, imovinu i jednaku zaštitu prava i zabranu diskriminacije.
Ustavni sud Srbije je 3. juna 2016. godine utvrđuje povredu prava kompanije podnosioca predstavke na suđenje u razumnom roku, a odbija i odbacuje ostatak pritužbi.
Slučaj završava pred Evropskim sudom
"Britiš ervejz" je Evropskom sudu podneo pritužbu zbog nemogućnosti dobijanja pune nadoknade štete. Kompanija je podnela pritužbu da su odluke domaćih sudova da delimično udovolje njegovim zahtevima za naknadu štete bile proizvoljne, neadekvatno obrazložene i diskriminatorne.
Vlada Srbije je navela da kompanija podnosilac predstavke nije mogla imati legitimna očekivanja da će njen zahtev za naknadu štete biti u potpunosti zadovoljen.
Naime, država odgovorna za štetu koju je pretrpela kompanija, odnosno SFRJ, prestala je da postoji, a Republika Srbija nije bila jedina država naslednica koja je nastala nakon raspada SFRJ. Kompanija "Britiš ervejz" nije mogla očekivati da će Srbija platiti pun iznos naknade štete koju su prouzrokovali organi države prethodnice.
Ceo tekst Nove ekonomije o sporu možete čitati na OVOM LINKU.
