Izrazita angažovanost predstavnika vlasti da državne institucije koriste kao kanal za obezbedjivanje podrške vladajućoj stranci, gradnja kulta ličnosti predsednika Aleksandra Vučića i hronični manjak političkog pluralizma u medijima obeležili su period pre zvaničnog početka izborne kampanje, ocenila je danas posmatračka misija CRTA.
Naveli su da su od početka posmatranja do raspisivanja izbora podneli 14 prijava nadležnim institucijama, od čega šest Agenciji za sprečavanje korupcije, sedam Regulatornom telu za elektronske medije (REM) i jednu Prosvetnoj inspekciji Gradske uprave Grada Leskovca.
Izveštaj CRTA o dešavanjima u Srbiji od oktobra pokazao je da je „nastavljena“ polarizacija u društvu, koja je po oceni misije „eskalirala i u fizičko nasilje na gradjanskim protestima i policijsko zastrašivanje gradjana koji su učestvovali na tim skupovima“.
„U medijima je evidentan hronični manjak političkog pluralizma, koji je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) pokušalo da zamaskira nepotpunim i netačnim nalazima svog medijskog monitoringa, sprovodjenog po manjkavoj i netransparentnoj metodologiji“, naveli su iz misije CRTA.
Ocenili su da formiranje Privremenog nadzornog tela, kao rezultat medjustranačkog dijaloga o izbornim uslovima, „nije uspelo da nadomesti nedostatke u radu REM“.
„Monitoring medija koji sprovodi CRTA pokazuje ogroman disbalans u korist vlasti, čijim predstavnicima je dato 85 odsto vremena posvećenog političkim akterima. Neravnopravnost u medijskoj zastupljenosti vladajućih i opozicionih stranaka povećala se u odnosu na period pre parlamentarnih izbora 2020. godine. Predsedniku države je u protekla četiri meseca posvećeno 40 odsto medijske minutaže izdvojene za političke aktere u proširenom prajm tajmu televizija s nacionalnom pokrivenošću“, stoji u izveštaju CRTA.
Navodi se i da se „zloupotreba institucionalnih prednosti vladajuće većine ogleda u klijentelističkim praksama, odnosno u razmeni usluga i resursa za izbornu podršku, kao što su programi jednokratne finansijske podrške stanovništvu, ali i sofisticirani mehanizmi pritisaka na gradjane, ucene i ‘kupovine’ podrške, te slične aktivnosti u zoni izborne korupcije“.
„Čak trećina zabeleženih terenskih aktivnosti Srpske napredne stranke ili njih skoro 400 imala je klijentelistički karakter, što nije uočeno u znatno malobrojnijim aktivnostima vanparlamentarnih stranaka“, piše u analizi.
