Milan Ćulibrk, glavni urednik NIN-a, ocenio je da će poskupljenja u 2023. malo usporiti, ali da se neće zaustaviti. "Ključni problem je što se cene neće vratiti unazad - neće u rikverc", dodao je.
Ćulibrk je, komentarišući situaciju sa inflacijom, za N1 rekao da nam je neko zavukao ruku u novčanik i u proseku izvukao 15 odsto, a nekima i 25 do 30 odsto, jer su najviše poskupeli hrana i energija, odnosno – ono što većina građana kupuje.
"Više od polovine građana, više od 50 odsto svojih primanja troši na te osnovne proizvode, a taj raspon kretanja cena ide između 25 i 40 odsto. Na njihov standard ne utiče pojeftinjenje avio karata, ali itekako utiče poskupljenje mleka, jogurta, hleba“, navodi.
Ćulibrk kaže da mu se čini da je naša monetarna i fiskalna vlast malo dodavala ulje na vatru inflacije i da je i ona pogurala rast cena.
"Ono što dodatno zabrinjava jeste i zvanična procena na osnovu koje je koncipiran budžet – da će u 2023. prosečna inflacija u Srbiji biti 11 odsto. Ne treba da zaboravimo da se 2021. godine, u novembru, kada je planiran budžet za ovu godinu, računalo sa inflacijom od tri, četiri do pet odsto, a završićemo godinu sa preko 15", naveo je.
Smatra da će poskupljenja u 2023. malo usporiti, ali siguran je da se neće zaustaviti.
"Ključni problem je što se cene neće vratiti unazad, nema rikverc. Sve ono što je u proseku koštalo 100, sada košta 115, na kraju godine će da košta još 11, plus. Praktično za samo dve godine, kada se doda jedna na drugu inflaciju, to je u proseku poskupljenje od 26, 27 odsto. E sada, svako neka zavuče ruku u novčanik i neka vidi da li su njegova primanja porasla toliko. Ako nisu, on je gubitnik", naveo je gost InfoBiza.
Govoreći o onome što je država uradila da zaštiti najsiromašnije, kaže da se postavlja pitanje da li je trebalo Vlada da nas štiti uopšte.
"Vlada je rešila da kontroliše cene osnovnih životnih namirnica i nema poskupljenja tih proizvoda bez saglasnosti Vlade. Kada pogledate strukturu inflacije – vidite da su ti proizvodi imali duplo veći rast cena od ostalih, čije cene ne kontroliše. Postavlja se pitanje da li bi bolje bilo da nas Vlada ne štiti, da li bi možda ta poskupljenja bila manja? Svaki građanin neka se zapita kad uđe u pekaru da li može da kupi hleb Sava. Dok je Vlada kontrolisala cene mleka, došli smo do toga da mleko uvozimo i da sada košta duplo nego pre odluke o kontroli cena, a da su jogurt, pavlaka i bilo kakvi mlečni proizvodi otišli u nebesa", istakao je Ćulibrk.
On je ukazao na još jednu situaciju tokom 2022. koja je išla na štetu naših proizvođača. Podsetio je da su cene pšenice u svetu bile rekordno visoke pred žetvu, a da je Srbija imala ogromne zalihe u tom periodu.
"Vlada je donela odluku o zabrani izvoza da zaštiti domaće potrošače. Naši seljaci i proizvođači nisu mogli da prodaju to po cenama koje bi im omogućile neki profit, ulaganje u proizvodnju, a onda je omogućen izvoz ukrajinske pšenice i cena je pala. E, onda je Vlada ukinula zabranu izvoza, ali šta vam vredi, kad su cene pale", rekao je i ocenio da kada bi neko tužio državu sigurno bi dobio spor jer je neko sprečio nekog da ostvari zaradu i to u jednom trenutku kad je to moglo.
Govoreći o socijalnim davanjima, podsetio je da je država svima, pa čak i onima koji zarađuju milione, dala po 100 evra, konstatujući da se država ponaša kao pijani milioner.
"A pri tom novac pozajmljuje i to trenutno uz kamatu od sedam, osam odsto, dogodine možda i uz devet i deset odsto. Ne vraća to ni ministar finansija Siniša Mali, ni guverner Jorgovanka Tabaković ni predsednik Aleksandar Vučić, nego vi, ja i građani, uz kamatu", naglasio je.
