Rasprava oko prava na nužnu odbranu aktuelizovala se posle prošlonedeljnog događaja iz Lebana, kada je penzionisani policajac uhapšen jer je pucao na provalnika koji je nosio sekiru.
Milutin Cvetković (87) je penzionisani policajac iz Lebana, a posle hapšenja pušten je na slobodu, ali uz zabranu napuštanja boravišta. On je u noći između petka i subote iz pištolja teško ranio provalnika (34), koji se, pošto je razbio jedno od stakala na prozoru, maskiran ušunjao u sobu u kojoj se vremešni čovek nalazio sa svojom nepokretnom suprugom. Razbojnik je u ruci držao sekiru i pretio Cvetkoviću da će njega i suprugu zaklati ako mu ne daju novac. Ustajući iz fotelje Cvetković je uzeo pištolj i upucao provalnika.
Osim javnosti za ovaj slučaj zainteresovao se i ministar policije Aleksandar Vulin, koji je rekao da će predložiti ministarki pravde Maji Popović da povede raspravu o mogućoj promeni krivičnog zakonika i definicije nužne odbrane.
Advokat Veljko Delibašić kaže za Blic da odbrana svog dobra od istovremenog napada predstavlja institut nužne odbrane i nije krivično delo. Ipak, tvrdi on, treba i to dokazati.
"Nužna odbrana znači odbranu koja je istovremena sa napadom, kada napad neposredno postoji ili je već otpočeo. Svako ima pravo da brani sebe ili drugog, ali ako je napad prestao, onda ne postoji pravo na ovakav vid odbrane. U praksi to znači da ako je napadač ušao u kuću i pokazuje nameru da ubije bilo kog ukućana, zakonom nije sporno da on bude ubijen. Ali ako krene da beži, a vlasnik kuće ipak potegne oružje, to se neće smatrati nužnom odbranom", kaže Delibašić.
Delibašić dodaje i da ukoliko vas neko napadne pesnicama, ne možete izvaditi pištolj, jer bi to onda bilo prekoračenje nužne odbrane.
Sudija i članica udruženja sudija i tužilaca Ivana Josifović poručuje da zakonska definicija nužne odbrane nije loša, ali i da je u sudskoj praksi potrebno tumačiti drugačije, piše Blic.
"Lice koje se nađe u situaciji da je protivpravno napadnuto je već u strahu, uznemireno i zabrinuto, te nije u mogućnosti da podrobno proceni koja bi to bila srazmerna sila dovoljna da se odbije napadač. Pritom, napadnuto lice najčešće zna koje su namere napadača i do koje mere je spreman da istraje u svojoj nameri, da li ima oružje i da li je spreman da ga upotrebi. Lice brani svoja najviša dobra, a to su život, telo, imovina. Ipak sudska praksa je rigidna i restriktivna, te se često govori o prekoračenju nužne odbrane, u smislu da je neko mogao manjim intenzitetom sile da odbije napad", smatra Josifović.
Slučaj iz Lebana nije prvi put kod nas da je neko imao problem sa zakonom nakon što je ranio provalnika, braneći članove svoje porodice.
Jedan od slučajeva koji je privukao veliku pažnju javnosti i takođe izazvao raspravu u društvu oko toga da li je potrebno promeniti zakon o nužnoj odbrani dogodio se 2013. godine u Beogradu. Tada je čovek izbo provalnika koji je naoružan nožem i šrafcigerom upao u njegov stan. Provalnik je brzo posle toga preminuo, a posle dugogodišnjeg suđenja Apelacioni sud pravosnažno je oslobodio čoveka koji je štitio svoj dom. Iako je najpre tužilaštvo podiglo optužnicu za ubistvo, to delo je ipak prekvalifikovano u prekoračenje nužne odbrane.
Nekadašnji sudija i univerzitetski profesor Nedeljko Jovančević priča za Dnevnik da je odbrana života na kućnom pragu prirodno pravo čoveka.
"Još od dnevnog Rima postoji institut odbrane, odnosno zaštite života tela. U Americi ne smeš kročiti na tuđu imovinu, u tuđe dvorište, kuću, stan, jer time dovodiš sebe i opasnost da te vlasnik ubije. To je prirodno pravo, ali i pravno polazište zakonodavca da ne može nijedan zakon da te zaštiti ako se sam ne zaštitiš", poručuje Jovančević.
(Blic, Dnevni, 021)
