Srbija sa 27,5 odsto, koliko je od ukupnih mesečnih prihoda potrebno izdvojiti za troškove stanovanja, prednjači na listi zemalja u regionu i Evropskoj uniji i daleko odstupa od proseka EU po istom parametru.
To ukazuje da je građanima naše države najteže da priušte plaćanje osnovnih računa.
Prema poslednjim podacima Eurostata iz 2020. godine o troškovima stanovanja, koji sadrže i informacije za našu zemlju, primetno je da građani Srbije teško žive, shodno tome da je potrebno izdvojiti skoro 30 odsto sredstava mesečno samo za ove troškove.
Poražavajući podaci
Kada se pogledaju podaci o udelu troškova stanovanja u onom delu stanovništva čija mesečna primanja iznose manje od 60 odsto nacionalnog srednjeg (medijalnog) dohotka, koje Eurostat karakteriše kao “na ivici siromaštva”, podaci su poražavajući.
Čak 48,4 odsto ukupnih mesečnih primanja ta domaćinstva izdvajaju za troškove stanovanja. To su za skoro 12 odsto veći rashodi ovog dela stanovništva od proseka EU, a daleko smo i od zemalja u regionu.
U Bugarskoj, koja je po ovom parametru druga najlošije rangirana od naših suseda, ovaj udeo je manji za deset odsto, dok su sve ostale komšijske zemlje – Crna Gora, Hrvatska, Slovenija, Rumunija, Mađarska, Albanija – ispod proseka EU.
Ništa bolja situacija nije ni sa delom stanovništva čija primanja prevazilaze 60 odsto medijalnog dohotka. U odnosu na EU prosek od 14,9 odsto, u Srbiji ova grupa stanovništva izdvaja skoro 22 odsto novca za pokrivanje mesečnih troškova stanovanja i plaćanje računa.
Od zemalja u regionu samo su Bugarska sa 18,3 odsto i Crna Gora sa 15,7 odsto iznad proseka EU, dok su sve ostale po ovim parametrima niže od tog nivoa. To ukazuje da stanovnici Srbije izdvajaju daleko više novca za troškove stanovanja, shodno platama koje zarađuju, jer se ispred nas nalazi samo Grčka sa 36,9 odsto.
Troškovi u Srbiji rastu brže nego u EU
Cene stanovanja u Srbiji, što uključuje plaćanje kirije, računa za električnu energiju, gas, komunalije, u 2020. godini nalaze se na nivou od 35,7 odsto evropskog proseka, dok su deset godina ranije bile na nivou od 34 odsto, što ukazuje na to da ovi troškovi u Srbiji rastu brže nego u EU.
U Sloveniji su troškovi stanovanja niži za 27 odsto od proseka EU, a od zemalja u regionu samo Bugarska ima niže troškove stanovanja od nas, budući da oni sto je na 34,9 odsto proseka EU.
Porast cena izgradnje kuća i kirija, povećao je i troškove stanovanja. Tako naša zemlja prednjači i kada je reč o domaćinstvima koja su preopterećena ovim troškovima, što znači da izdvajaju više od 40 odsto mesečnog dohotka za njihovo pokrivanje.
Prosek EU, kada je reč o urbanom stanovništvu, iznosi 9,9 odsto, odnosno toliki je udeo ljudi koji za stanovanje daju više od 40 odsto svojih prihoda. U Srbiji ta brojka iznosi 16,3 odsto, čime je daleko iznad EU proseka. U Bugarskoj to je 13 odsto domaćinstva, U Mađarskoj 10,1, Sloveniji 7,1, dok je Hrvatska najniže na toj lestvici sa 3,6 odsto domaćinstva sa ovako lošim životnim standardom.
U ruralnim mestima situacija je još gora. U našoj zemlji čak 19 odsto domaćinstva izdvaja više od 40 odsto mesečnih primanja za namirivanje troškova domaćinstva, a ispred nas je samo Grčka sa 25 odsto, dok je EU prosek 5,9. Od susednih zemalja Bugarska nam je opet “za petama” sa 16,4 odsto, zatim Severna Makedonija sa dosta nižom cifrom od 9,3 odsto, a najbolja po ovom pitanju je Mađarska sa 2,2 odsto.
