Zarade zaposlenih u obrazovanju su, u odnosu na prosečna primanja, najbolje u Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji, a najlošije u Severnoj Makedoniji i Srbiji, saopštio je naučno-istraživački centar Demostat.
Prosvetni radnici u Srbiji uprkos štrajku i protestima, još se nisu izborili za plate koje dostižu bar republički prosek, pa iako im je obećano (i potpisano), neće ga dostići ni sa povećanjem koje je država spremna da im obračuna od 1. januara naredne godine – 12 odsto za zaposlene u nastavi i osam odsto za vannastavno osoblje, naveo je Demostat u tekstu.
Preračunato u evre radi uporedivosti, republički prosek u julu ove godine u Srbiji je iznosio 836 evra, dok je osnovna ili početnička plata nastavnika 739 ili za skoro 100 evra niža.
„Od zemalja u okruženju u sličnom statusu još su samo nastavnici u Severnoj Makedoniji, gde je prosečna zarada oko 666 evra dok su plate u osnovnom obrazovanju 545 a u srednjem 563 evra, ne računajući regres od 150 evra koji dobijaju u letnjim mesecima. Niže plate od srpskih prosvetara imaju i u Federaciji BiH i Republici Srpskoj ali se one kreću oko proseka zarada zaposlenih“, naveo je Demostat.
Dodaje da je u BiH prosek za avgust bio oko 690 evra, plata nastavnika u osnovnom obrazovanju je 650 a profesora u srednjim školama 730 evra.
U Republici Srpskoj je prosek zarada nešto viši, oko 730 evra pri čemu su početne zarade nastavnika u osnovnom obrazovanju oko 690 a profesora u srednjim školama oko 700 evra.
Kako piše Demostat, prosečna plata u Albaniji iznosila je 763 evra, prosek nastavnika u osnovnom obrazovanju je nešto niži – 736 evra, skoro kao u Srbiji, dok je u srednjim školama iznad proseka, i iznosi 811 evra.
Dodao je i da Bugarska poslednjih godina, uz rast prosečne plate koja je dostigla oko 1.000 evra, povećava i izdvajanja za prosvetu, i da je trenutno, osnovna zarada nastavnika oko 920 evra ali se uveliko govori o povišicama koje bi od januara naredne godine trebalo da iznose oko 15 odsto.
„Prosvetari u Crnoj Gori, posle nedavnog povećanja plata na nivou države, sa primljena 862 evra… za jedan evro, premašili su republički prosek iako je do skoro razlika u korist obrazovanja bila nešto veća. U susednoj Rumuniji prosvetni radnici mogu da računaju na početnu platu od 1.295 evra a to je za više od 270 evra iznad proseka primanja svih zaposlenih koji je u maju ove godine iznosio 1.024 evra“, naveo je Demostat.
U Mađarskoj, prosek zarada svih zaposlenih iznosi oko 1.100 evra ali su plate prosvetnih radnika više i kreću se, zavisno od kvalifikacija nastavnika od 1.383 do 2.828 evra.
„Hrvatski prosvetari su se u protestima pre pet godina već izborili za plate iznad republičkog proseka, dok sada okupljanja, poput velikog skupa početkom godine, organizuju jer reforma obrazovanja nije sprovedena pa su na ulici pokušali da nateraju svoju Vladu da radi“, ocenjuje se u tekstu.
Prosek zarada u Hrvatskoj u avgustu ove godine iznosio je 1.349 evra dok je prosečna plata nastavnika-početnika u osnovnom obrazovanju 1.542 a u srednjoj školi 1.559 evra.
„Plate srpskih prosvetnih radnika nisu samo u zaostatku u odnosu na većinu susednih zemalja. One su značajno niže od primanja koja u javnom sektoru imaju zaposleni sa istim nivoom obrazovanja. To pokazuju podaci o prosečnim zaradama prema stručnoj spremi u raznim delatnostima, koje Republički zavod za statistiku objavljuje jednom godišnje“, naveo je Demostat.
Kako je dodao, poslednji su iz septembra 2023. kada je prosečna plata u Srbiji iznosila 85.066 dinara a zaposleni u obrazovanju su imali 80.930 dinara.
Prosek za visoku spremu, VII i VIII stepen stručnosti iznosio je 124.567 dinara dok je u obrazovanju taj ubedljivo najdominatniji profil zaposlenih imao 91.246 dinara ili 33.321 dinar manje od republičkog proseka.
