Određen broj zaposlenih u Elektroprivredi Srbije (EPS) traži povećanje plata, koje su u proseku 97.000 dinara.
U prvih devet meseci prošle godine ovo preduzeće je poslovalo sa gubitkom od 676,6 miliona evra, a pretpostavlja se da će minus narasti na oko 850 miliona kada se podvuče crta za 2022, piše Politika.
Radnik sa srednjom stručnom spremom u EPS-u zarađivao je 89.763 dinara, a visokokvalifikovani radnik 102.075. Viša stručna sprema se u proseku plaća 94.814 dinara, a visoka 120.814. Direktori u ovom preduzeću imali su neto zaradu, bez minulog rada, 196.091 dinar, a u zavisnosti od staža poslovodstvo je primalo od 211.624 do 232.011 dinara.
Inače je prosečna neto zarada za oktobar 2022. godine iznosila 75.353 dinara, mada je već dugo mnogima jasno da je realna zarada velikog broja ljudi u Srbiji značajno niža.
Predsednik jednog od sindikata radnika EPS-a Srđan Alimpijević rekao je da je prosečna plata u EPS-u oko 97.000 dinara, a da je radni sat zbog izmene koeficijenata sa 222 pao na 216 dinara. Od premijerke Ane Brnabić zatražen je razgovor oko povećanja plata i smene vršioca dužnosti direktora te kompanije Miroslava Tomaševića do 13. januara. U slučaju da budu odbijeni, istog dana održaće protest upozorenja pred direkcijom te firme.
S druge strane, bivši predsednik nekada reprezentativnog Sindikata radnika EPS-a Milan Đorđević kaže za Politiku da je katastrofa što neko traži smenu Tomaševića koji je izbavio tu firmu iz problema u decembru 2021, posle kolapsa u proizvodnji.
Profesor na Ekonomskom fakultetu Milorad Filipović kaže za Politiku da je malo čudna podela među sindikatima, ali komentariše i zahtev za povećanjem plata.
"Zahtev za povećanje plata nije opravdan, jer se ultimativno traži prijem kod premijerke i preti štrajkom usred grejne sezone. Malo je čudna situacija i deluje da je isforsirana. Nisam upoznat koji su motivi sindikata. Ako oni nisu obuhvaćeni povećanjem od 12,5 odsto u javnom sektoru, onda bi možda trebalo razmišljati da se kod njih uvećaju zarade, pogotovo radnicima na kopovima. Međutim, gubitak, koji bivši predsednik sindikata porocenjuje na milijardu i više evra, ne daje nikakvo opravdanje za povećanje njihovog standarda. Prosek plate u ovom preduzeću je već dosta veći od proseka u javnom sektoru i u javnim firmama tako da se postavlja pitanje opravdanosti. Ali ako se u celom javnom sektoru podignu plate, oni traže da znaju zašto su preskočeni, ako to zaista jesu", rekao je Filipović.
Programski direktor ekonomske istraživačke jedinice "Libek" Mihailo Gajić smatra da je posao sindikata da brani interes radnika i traži povećanje zarada. Radnici EPS-a, prema Gajićevom mišljenju, nisu obuhvaćeni povećanjem plata od 12,5 odsto u javnom sektoru i onda sada pitaju gde su tu oni.
"Takođe, treba uzeti u obzir visok nivo inflacije koji obezvređuje njihove zarade, tako da oni imaju razloga da traže povećanje. Međutim, EPS nije preduzeće koje ima finansijske mogućnosti zbog lošeg poslovanja prethodnih godina i niske prodajne cene struje, a mora da uvozi nedostajuću kao razliku između proizvodnje i potrošnje. Ne može firma koja je gubitaš tek tako da poveća plate zaposlenima. EPS sada prima subvencije iz budžeta, direktno za nabavku energenata tokom grejne sezone i indirektno država za kredite tog preduzeća daje garancije da će ih vratiti ako EPS ne bude mogao. EPS će ovu, kao i prethodnu godinu, završiti u minusu, tako da nema odakle da se obezbedi povećanje rashoda za zaposlene", zaključuje Gajić.
Predstavnici Fiskalnog saveta smatraju da ukoliko bi EPS i Elektrodistriubucija (EDS) povećali zarade za oko 10 odsto, to bi značilo da poskupljenje struje od 15 do 20 odsto za domaćinstva i privredu ne bi bilo dovoljno. U Fiskalnom savetu smatraju da je kontrola plata i broja zaposlenih glavna rashodna mera za ozdravljenje EPS-a.
