Ne izazivamo mi, prodavci na malo ili kako nas zovu - pumpadžije - nikakvu inflatornu spiralu zbog koje rastu ostale potrošačke cene. Nju izaziva onaj ko je pogrešno u pravilniku formulisao kalkulaciju veleprodajne cene benzina i dizela. A to je, po mom mišljenju - Ministarstvo energetike, kaže za N1 Milan Rakić, predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih stanica.
On ističe da bi u obračun trebalo uključiti cenu sirove nafte, a ne cenu derivata na berzi u Đenovi, kao što je to pravilnikom predviđeno. Profesor ekonomije Goran Radosavljević ističe da, tehnički gledano, država može da određuje cenu naftnih derivata dokle god hoće.
“Država je dobila značajna sredstva u budžetu, jer se vratila pogranična trgovina. Trebalo bi da se država sada odrekne akcize i smanji pritisak pre svega na maloprodajnu cenu i da ostavi neki prostor za maržu trgovcima na malo”, naveo je Radosavljević.
Evro dizel se do petka prodaje po ceni od najviše 218 dinara po litru, a motorni benzin evropremijum BMB 95 za najviše 203 dinara. Cena evro dizela ista je kao i prethodne nedelje, dok je benzin čiju cenu određuje država – pojeftinio za dva dinara.
Goran Radosavljević ističe da je brent pao ispod 100 dolara danas i da je volatilnost toliko velika da će možda ići na ruku državi koja će se manje odreći akciza.
„Država se vrlo malo odrekla zahvatanja – oko 20 odsto. A promet je porastao, pogranične pumpe prodaju gorivo, ljudi dolaze u Srbiju i ovde kupuju dizel i benzin. Država, stoga, više dobija kroz akcize i PDV“, navodi Radosavljević.
Suštinski, dodaje, mnogo smo zavisni od kretanja na tržištu i od toga koliko dugo će kompanije moći da trpe pritisak na cenu.
„Cena u maloprodaji utvrđuje se kada se na prosečnu veleprodajnu cenu doda još sedam dinara marže“, podseća Radosavljević.
Milan Rakić navodi da maloprodajna marža od sedam dinara iznosi manje od 3,5 odsto.
„Za maržu izmedju 3,2 i 3,5 odsto nemoguće je raditi. Jer, u toj ceni sdržani su i PDV, i infrastrukturni troškovi i radnici i dru. Ta marža je bila održiva kada je gorivo imalo cenu od 186 do 190 dinara. Sada ne. Ima dosta zatvorenih benzinskih stanica koje čekaju bolje poslovnetrenutke i tržišnu klimu da bi nastavile da rade“, navodi Rakić.
Benzinske stanice koje nemaju prodaju dizela obogaćenih aditivima prodaju samo gorivo čiju cenu utvrđuje država i one, kaže Rakić – ne mogu da opstanu i odlučili su da ih privremeno zatvore.
„Dugoročno posmatrano, nemoguće je i neodrživo određivati aminhistrativno prodaju maržu i dozvoljavati da se maloprodajna cena formira na osnovu ovakvog pravilnika gde osnov za obračun nije cena sirove nafte, već berzanska cena iz Đenove – utovareno na brod u luci Lavera plus 64 dolara logističkih troškova transporta od Lavere do Srbije“, navodi Rakić.
Goran Radosavljević pojašnjava zašto na pumpama nema pojeftinjenja iako pada cena sirove nafte.
„Opšte je poznato da kada cene idu na dole – idu sporije. Kada je nafta sa 70, 80 dolara po barelu otišla na preko 120, cene goriva su preko noći krenule na gore. Sada se, jednog trenutka, cena sirove nafte vratila na 100, pa sad na 98, dolara i varira ispod 110 – mi nemamo značajno smanjenje cena goriva. Ne vidim nešto ni da u Evropi pada cena. To može da se izdrži dok god maloprodaja zarađuje na tome. NIS ima računicu – od maloprodaje ima tri do pet dinara, ali zarađuje na veleprodaji. U kovidu su marže bile izuzetno velike, a sada rafinerije imaju najveću dobit. Preživeće veliki, a mali će biti u riziku da li da rade ili ne – u zavisnosti koliko mogu da spakuju svoje troškove u sedam dinara“, ističe Goran Radosavljević.
Milan Rakić ističe da će u Srbiji doći do poskupljenja jer nećemo moći da uvozimo.
„Možemo li da uvozimo sirovu naftu cevovodima – ne možemo kroz JANAF, ne dozvoljava nam embargo. Kuda uvozimo sirovu naftu i derivate? Kamionima? Vozovima? Mi definitivno ne uvozimo sirovu naftu cevovodom. Isto to pretilo nam je i za gas. Ono što je vrlo bitno – Srbija neće ostati bez goriva. A, kolika će biti cena, niko ne može da prognozira. Ja sam pobornik toga da se pravilnikom utvrdi pravičan obračun veleprodajne cene – jer to je generator visokih cena u maloprodaji“, zaključio je Rakić.
