Ekonomista Saša Đogović procenjuje da će inflacija u drugom tromesečju iznositi 10 odsto. To znači da će još poskupeti životne namirnice, energenti, ali i krediti.
"Inflaciona aždaja se probudila i proždire plate i penzije u Srbiji. Prema poslednjim raspoloživim podacima iz februara to je 8,8 odsto i približavamo se dvocifrenoj tački. Da nije bilo zamrzavanja cena osnovnih prehrambenih proizvoda, poput brašna i ulja i ograničavanja cena motornih goriva mi bismo već prešli tu kotu. To govori da zaista imamo skup život ovde, plate i penzije koje su povećane su već devalvirane zahvaljujući ovoj inflacionoj aždaji koja se i dalje hrani, a i dalje će imati dobar apetit, jer nas očekuje i dalji rast cena", rekao je Đogović za Euronews Srbija.
On procenjuje da će, čim se odmrznu cene osnovnih životnih namirnica, koje su zamrznute od 15. novembra 2021, neminovno biti poskupljenja i objašnjava da od tržišnih aktivnosti zavisi koji će to nivo biti.
"Čim se Uredba o ograničavanju rasta tih cena stavi van snage sigurno će taj trend rasta imati i cena goriva. Uz to treba računati i na povećanje cene gasa, jer se pravi novi aranžman, sa bilo kim da ga pravimo, cene su na mnogo višem nivou nego što je bio prethodni, uz to svakako treba računati na povećanje cene struje za domaćinstva. Sve to skupa, što direktno što indirektno, kroz cenu koštanja ovih proizvoda utiče na rast cene drugih proizvoda", rekao je Đogović.
On je istakao da najviše svog kućnog budžeta trošimo na hranu, motorna goriva, gas i struju, a da će upravo oni najniži slojevi koji najviše izdvajaju za te prehrambene proizvode osetiti najviše udar.
"Može se reći da ove godine nećemo imati taj rast kupovne moći stanovništva kako je to izgledalo na samom startu 2022. kroz povećanje plata u javnom sektoru od 7,3 odsto, te povećanje penzija za 5,5 odsto ili rasta minimalca za 9,4 odsto. Naprotiv, ova inflacija je pojela ovaj rast penzija i jede, nagriza i poješće svakako i ovaj rast plata u javnom sektoru. Prema tome realna kupovna snaga prosećnog domaćinstva u Srbiji biće niža nego što je bila 2021. godine upravo zahvaljujući ovoj raspomamljenoj inflacionoj nemani koja guta bilo kakav nominalni rast naših prihoda", rekao je Đogović.
On ukazuje da ulazimo u period povećanih troškova za kućni budžet i da u tom smislu prilikom svake kupovine, svih izdataka tekuće prirode ili strateške vezano za veće nabavke treba uključiti racio, nikako strast ili emociju.
"Želje koje postoje treba svesti u neki kanal razuma šta mi to zaista sa svojim primanjima možemo. Da se pružimo, a da nam noge ne izvire ispod ćebeta, pa posle da dobijemo groznicu i onda se hvatamo za glavu kako da zagrejemo te noge odnosno kako da vratimo te dugove na bazi kredita koje smo uzimali", poručio je ekonomista za Euronews Srbija.
Vlast će morati nešto da uradi
Ekonomista Milan Kovačević kaže za Danas da su uredbe kojima su ograničene cene inače štetne, jer se zamrzavanjem cena akumuliraju problemi onoga čije su cene zamrznute, a koje će on prosuti čim se ukinu te uredbe.
To je, kako kaže, jedan od rizika i bilo bi pametno da sada, kada su već napravili grešku, ta odluka traje dok oni ne urade nešto drugo.
"Do sada je vladajuća partija obećavala da će savladati inflaciju, a sada će morati da urade nešto da je uspore. Ovako kako sada stoje stvari inflacija će preći u dvocifrenu, što je opasno jer se teže može vratiti nazad", napominje Kovačević.
Ako vlada, kao što je obećala, mladima podeli ukupno 100 miliona evra, time će, smatra on, samo doliti ulje na vatru, jer će to podstaći još više tražnje i još veću inflaciju.
"Umesto toga, bilo bi normalno da razmisle o štednji, da vide kako da se podstakne proizvodnja, možda tako što će se smanjiti njihovi troškovi, mnoge mere bi trebalo doneti, ali teško je reći šta će uraditi dok se ne formira parlament", kaže Kovačević.
