Srbija je za devet meseci uvezla 213.000 prasadi i 31.000 tona svinjskog mesa. Situacija u domaćem svinjarstvu je jako loša, a na to se nadovezuju i nepovoljna kretanja u svetu.
Cene svinja bile su, nakon ekstremnog pada, dovedene u normalu ali u poslednje vreme ponovo padaju. Domaći uzgajivači svinja su i dalje su u velikoj krizi, a tome je doprinela pandemija, poskupljenje troškova proizvodnje, kao i rat u Ukrajini, preneo je portal Agrosmart.
Na sastanku u Privrednoj komori Vojvodine (PKV) kojem su prisustvovali uzgajivači svinja, ocenjeno je i da postoji očigledna nezainteresovanost države da pomogne tom sektoru.
Proizvođači podsećaju da ograničenje cena svinjskog buta traje 11 meseci, a da po zakonu može da traje samo šest meseci. Kako je ocenjeno na tom sastanku, ceo teret krize trpe primarni proizvođači.
Proizvođači i klaničari nedavno su delili zaradu od prodaje mesa, a sada je to odnos na štetu farmera.
Uvoz jeftinih prerađevina preko trgovinskih lanaca jedan je od glavnih faktora loše situacije u svinjarstvu, a niske otkupne cene diktiraju klaničari zbog čega ovaj posao postaje neisplativ, rekli su uzgajivači svinja.
Poljoprivrednici okupljeni u udruženjima uzgajivača svinja tražiće hitan sastanak sa novom ministarkom poljoprivrede Jelenom Tanasković i izneti konkretne predloge za ublažavanje krize u svinjarstvu.
Srbija ne proizvodi dovoljno mesa, kažu uzgajivači svinja. Jedan od predloga biće da država otkupi svinje za robne rezerve. Kako je objašnjeno, kukuruz bi se menjao za svinje, u odnosu 8:1.
Napominje se da Srbija ne proizvodi dovoljno mesa, kao i da zvanične podatke o tome da samodovoljnost Srbije za svinjetinom iznosi oko 90 odsto treba uzeti sa rezervom.
Prosečna prodajna cena tovljenika u prvih šest meseci bila je 156,5 dinara po kilogramu. Pritom, poskupeli su drastično svi inputi u proizvodnji, kukuruz je imao i loš prinos i loš kvalitet, a javio se i problem aflatoksina.
Na sastanku je postavljeno i pitanje porekla mesa uvezenog iz Hrvatske, kao i nekontrolisanog uvoza mesnih prerađevina i MOM-a (mehanički otkoštanog mesa), kao i označavanja mesnih proizvoda sa prisustvom GMO.
Kako se dodaje, nema kontrole da li je meso u našim radnjama obeleženo kao srpsko meso proizvedeno u Srbiji, a upitno je i odmrzavanje smrznutog mesa jer postoji samo nekoliko subjekata koji to mogu da urade po propisima a mnogo više uvoznika.
Proizvođači upozoravaju da uvoz ugrožava bezbednost proizvoda ako oni idu u maloprodaju pa se odmrzavaju bez adekvatnih komora za odmrzavanje, jer u Srbiji postoji samo nekoliko takvih komora.
