U najnovijem aranžmanu sa MMF-om Srbija se obavezala da će usvojiti novi Zakon o upravljanju državnim preduzećima, piše Blic.
Ovim zakonom bi trebalo da se uspostavi centralni nadzor nad njihovim radom, ali i definišu norme po kojima će postavljanje vršioca dužnosti direktora biti moguće samo u izuzetnim slučajevima.
To bi praktično značilo da bi dosadašnjoj praksi postavljanja vršioca dužnosti direktora u javnim preduzećima trebalo da bude kraj. Država je obećala i da će u narednih 30 meseci razviti bazu podataka sa registrima svih preduzeća i njihove imovine.
Profesor Ljubomir Madžar kaže za Blic da se boji da sve ovo ne ostane samo mrtvo slovo na papiru.
"Ovo je izbor između dve varijante. Jedna je da država centralizuje upravljanje javnim preduzećima, što vodi birokratizaciji, a onda se teško dolazi do efikasnosti. Druga je da se sve decentralizuje pa da direktori bez ikakve kontrole rade šta hoće", kaže Madžar.
On ove mere vidi kao pokušaj da se ograniči "bahato ponašanje pojedinih direktora i rasipanje sredstava". Problem je, kaže, što se zakoni ne primenjuju pa su neformalni kanali jači od formalnih institucija.
Novim aranžmanom sa MMF-om predviđena je i promena statusa Elektroprivrede Srbije iz javnog preduzeća u akcionarsko društvo. Ta obaveza je bila predviđena i u predhodnom paketu mera, ali je MMF uvažio obrazloženje srpskih vlasti da zbog pandemije korona virusa nije bilo moguće završiti ovaj proces.
(Blic)
