"Ovakva korupcija i destrukcija nije postojala dosad. Ovo nisam video od Miloševića, ni on to nije radio", poručuje predsednik srpskog poslovnog kluba "Privrednik" Zoran Drakulić.
On je u intervjuu za Novu ekonomiju naveo da biznismeni okupljeni u klubu "Privrednik" ne moraju da kritikuju vlast, već mogu da daju savete.
"Ali, uvek dolaze novi gladni na vlast, prvo da nahrane sebe i one oko sebe. Mi smo siromašno društvo, zadužujemo se po svetu, da bismo uzeli provizije kroz poslove koji se finansiraju iz tog novca. Em se zadužujemo, em nismo ulagali na prava mesta. Najgore je što je stepen te korupcije ogroman. Svuda je to bilo, ali ovde nema mere. Verovatno ti ljudi računaju daj sad da uzmemo šta možemo", navodi Drakulić.
Upitan ko su novi tajkuni, Drakulić odgovara da su to "firme uz vlast", dodajući da su to "neki ljudi koji lakše dolaze do posla, rade sa ogromnim maržama, bez konkurencije".
"Ja mislim da su i oni u strahu. Jednog dana će doći na tapet i poreklo novca i zašto su bile tolike cene. Kad im se uđe u knjige, ne može to da se sakrije. Ja ne bih spavao. Kad sam došao u Srbiju, iako sam bio dobar sa vlašću rekao sam: 'Nikad neću u Srbiji da platim proviziju', i nisam nikad platio. U Rumuniji je došla ona čuvena tužiteljka Laura Koveši, i hapsila ih je posle 15 godina. Ako ste vi spremni na tako nešto, danas vozite jahtu, a sutra sedite u zatvoru, svako ima svoj moral i dokle je spreman da ide", dodao je on.
Na konstataciju da su kompanije koje nisu uz vlast, naročito iz sektora IT industrije, veoma zadovoljne podrškom države, Drakulić poručuje da razume mlade, jer oni dođu u kratkim pantalonama na posao, pravi igrice i zarađuje 4.000 evra mesečno - vesti ne gleda, isključio se jer je zadovoljan.
"Ali, to nije perspektiva. Mi se urušavamo. Da li će on imati struju sutra za te svoje kompjutere, on o tome ne misli. Imamo dva paralelna procesa: sa jedne strane razvoj novih tehnologija koje su čudo, a sa druge strane borbu za opstanak u mnogim zemljama u svetu. To je jeres da kažem, ali reći ću: ja bih uradio renacionalizaciju imovine u Srbiji. Rekao bih Kinezu u Boru: 'Koliko si uložio u Bor?'. Isplatio bih ga, i stavio profesionalni menadžment. Narod bi to kupio kroz akcije. Isplatimo društvo i do viđenja. Mi bismo bili vlasnici resursa", zaključio je Drakulić.
