Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović je danas kazao da je po podacima tog centra s terena kroz Srbiju ove godine prošlo više od 40.000 migranata.
On je za agenciju Beta kazao da migranti prolaze mahom ka Bosni i Hercegovini i da su poslednjih meseci ponovo primetni na granicama Mađarske, odnosno EU sa Srbijom.
Rekao je da na severu Srbije ima „negde oko 300 ljudi duž granice sa Mađarskom koji pokušavaju da pređu granicu“, od čega u tome ne uspe 50 do 70 ljudi, a mađarske vlasti ih vrate u Srbiju.
Đurović je podsetio da radi svega nekoliko od 17 prihvatnih i centara za azil Komesarijata za izbeglice i migracije, a u Vojvodini samo jedan kamp i to mali, za maloletnike bez pratnje roditelja.
Kazao je da se po podacima s terena migracija sve više odvija u organizaciji krijumčara koja je bolja, a da je „daleko od očiju javnosti i vlasti“ što znači da je sada mnogo brža, ali i mnogo rizičnija.
Đurović je u vezi s tim pomenuo velike saobraćajne nesreće kod Pirota gde su migranti prevoženi s jednog kraja Srbije na drugi, i na nesreću na Drini gde su migranti pokušali da čamcem pređu u Bosnu i Herrcegovinu.
„S druge strane, izbeglice koje (krijumčari) prevoze, često završavaju u stanovima po većim gradovima koje drže krijumčari ili su u ‘alternativnom smeštaju’ van naselja gde postaju žrtve krijumčara koji od njih uzimaju novac, ucenjuju im prijatelje i porodice“, naveo je on.
Po rečima Đurovića, krijmčari sada koriste i druge metode da bi dobili veći novac od ljudi koji plaćaju svoje krijumčarenje: „ako nemaju smeštaj, onda će da odu u ruke krijumčara koji će da im obezebede prihvat uz mnogo veću cenu, ali i rizik“, napomenuo je Đurović.
„Ako kampovi (prihvatni i centri za azil) ne postoje kao opcija za ove ljude, onda ni nadležni ne mogu da kontrolišu ko dolazi i koje su im potrebe.., ne vidim kako drugačije može da se zaustavi krijumčarenje“, rekao je on.
Đurović je kazao da migranti nisu prestali da dolaze, a ako ih vlast zaustavi, „ostaju prosto zaglavljuni“ u Srbiji.
Upozorio je da „pri tome institucije neće biti svesne obima problema i njegove složenosti“.
Kazao je da je za ovaj period godina karakteristika „to što se migacija odvija ispod radara institucija“ i „postaje sve autonomnija i nevidljivija, ali ona postoji i omogućava da ljudi prolaze, pre svega ka Bosni i Hercegovini, Mađarskoj i Hrvatskoj“.
Đurović je rekao i da se „policija trudi i pokušava da zaustavi i uhapsi krijumčare“, a često reaguje i kada zatekne maloletnike bez pratnje koje odvozi u centre koji rade, ali „samo je pitanje vremena koliko će to da iscrpi polciju jer ona ne može da se bavi samo površinom tog problema“, kazao je on.
Po njegovim rečima, migrantima trebaju smeštaj i adekvatna pomoć i da se uredi postupak koji treba da prođu, ali je to sada mnogo teže bez dovoljno kampova.
„Potrebno je da se ponovo otvore kampovi na mestima koje su pogodjena migracijama i kroz koje migranti prolaze, i da to budu mesta gde ljudi mogu da se obrate za pomoć i gde bi institucije mogle da se angažuju i da koliko-toliko kontrolišu migraciju“, rekao je on.
Po rečima Đurovića, ukoliko radi samo nekoliko kampova, odnosno prihvatnih centara, moguće je dalje povećavanje problema.
Dodao je da ljudi ne prestaju da dolaze iz Turske i ocenio da je „Balkanska ruta“ i dalje jedna od najvećih za migrante ka EU.
„U tom smislu moramo da se posvetimo ovom ppblemu, da ga kontrolišemo koliko možemo i to pre svega kroz omogućavanje prihvata ljudi dok su u Srbiji“, Treba i „da se angažuje policija i posveti se krijumčarima“, a i da ostale institucije rade svoj posao u kampovima i u koordinacij s Komesarijatom za izbeglice i migracije.
„Moramo i da tražimo od suseda da i oni prihvate svoj deo odgovornosti… migracija nije fenomen nastao u Srbiji, nego dolazi kroz EU“ – preko Grčke i Bugarske, i zato zemlje EU, kao i sama EU imaju svoju odgovornost.
Komesarijat Srbije za izbeglice i migracije je krajem jula saopštio da je zbog smanjenog dolaska migranata trajno zatvorio prihvatne centre u Šidu, Dimitrovgradu i Kikindi, a privremeno, od 1. avgusta do 30. septembra, centre za azil u Tutinu i Banji Koviljači i prihvatne centre u Pirotu, Bosilegradu, Somboru, Subotici i Adaševcima.
U punom kapacitetu rade centri za azil u Sjenici, Obrenovcu, Vranju i Krnjači i prihvatni centri u Bujanovcu, Preševu i Principovcu, dodao je Komesarijat i naveo da ima planove reagovanja u slučaju povećanog priliva migranata.
