Akcija pojeftinjenja „Najbolja cena“, koju je inicirala Vlada Srbije, dobra je kao socijalna mera, ali je kratkoročna i ne rešava problem cena koje su slične cenama u EU, jer su plate dva i po puta niže, izjavio je danas zamenik glavnog ekonomiste u Centru za visoke ekonomske studije (CEVES), Pavle Medić.
Uzroci zašto su cene hrane u Srbiji na nivou prosečnih evropskih, a prosečne zarade dva i po puta niže su, prema njegovim rečima, mnogobrojni.
„Cene hrane u Srbiji slične su cenama hrane u EU, a 10-15 odsto su više u odnosu na cene u regionu, 30 odsto više nego u Severnoj Makedoniji, oko 25 odsto nego u Rumuniji, 10-15 odsto u odnosu na Bugarsku, a slične su cenama u Holandiji, pa i Mađarskoj koja se suočavala sa najvišom inflacijom u Evropi“, rekao je Medić agenciji Beta.
Vlada Srbije dogovorila je sa trgovinskim lancima akciju sniženja cena za 81 kategoriju prehrambenih proizvoda i sredstava za higijenu, koja je počela 1. septembra i trajaće do kraja oktobra, a cene tih proizvoda snižene su u proseku 26 odsto.
Medić je rekao da, iako su cene hrane u Srbiji slične evropskim, da su prosečne zarade dva i po puta niže i da čak i Rumunija ima 20 odsto višu prosečnu zaradu nego Srbija.
„Postoji evidentan raskorak između cena i zarada u Srbiji i zemljama EU. Neko će upitati zašto se akcija ‘Najbolja cena’, ako se sprovodi u septembru, kada su građani potrošili primanja na odmoru, a počinje školska godina, ne realizuje i pred Novu godinu, Uskrs…. Prilično je jasno da takva vrsta politike nije moguća dugoročno i da nije rešenje za ovaj problem u Srbiji“, ocenio je Medić.
Dodao je da su slične mere sprovođene i u Evropi, prošle i pretprošle godine kada je bila visoka inflacija, ali tada marketi u Evropi nisu bili „tihi“, kao u Srbiji kada su te akcije počele da se sprovode.
Dodao je da trgovci u Srbiji takve mere usvajaju, neočekivano, bez negodovanja.
To, istakao je Medić, vodi ka zaključku da bi bilo legitimno preispitati postojanje bilo kakve vrste dogovora koji narušava konkurenciju, odnosno da li postoji netržišno dogovaranje marži i uslova za dobavljače.
„Ključna nadležnost je na Komisiji za zaštitu konkurencije, koja bi mogla da napravi sektorsku analizu tržišta maloprodaje. Ako se ispostavi da je konkurentnost tržišta na zadovoljavajućem nivou i da nema netržišnog ponašanja, trebalo bi ući dublje u problem. Tada bi se sigurno došlo do nekoliko zaključaka, a jedan je da je hrana poskupela zbog rata u Ukrajini i rasta cena energenata i mineralnog đubriva“, rekao je Medić.
Drugi razlog je, prema njegovim rečima, to što su poljoprivreda i prehramabena industrija u Srbiji zanemarene i godinama istiskivane ponudom iz drugih zemalja, upitnog porekla i sumnjivog kvaliteta – kao što je bio slučaj sa uvozom mesa iz Južne Amerike.
„Strategiji razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije nedostaje sistemski pristup. Ministarstvo poljoprivrede služi, ne da razvija tu granu, nego da administrativno podeli subvencije, bez dublje analize i tako kupi socijalni mir“, rekao je Medić.
Nesreća poljoprivrede je, kako je ocenio, to što, ako se zapusti, traži mnogo više vremena da se obnovi.
Prema njegovim rečima, poljoprivreda nije bila razvojna šansa Srbije, ni pre 10, ni pre 20 godina, ali je „apsolutno strateška grana privrede koja zaslužuje veliku pažnju“.
Potrebni su, kako je naveo, stručnjaci iz svih sfera da naprave strategiju razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije i utvrde koji su to dalji pravci razvoja, šta treba raditi, kako modernizovati i proizvodnju i mehanizaciju, sagledati da li je i dalje moguća proizvodnja na otvorenim poljima (open field), obzirom na vremenske nepogode i poteškoće u suzbijanju biljnih bolesti i sanitarnoj kontroli.
„Dakle, nepohodno je imati agronome, prehrambene tehnologe, agrotehničare, stručnjake za klimatske promene, stručnjake koji poznaju prehrambene lance vrednosti… Upravo je sada bio trenutak za ovako nešto, imajući u vidu da stara strategija ove godine ističe“, rekao je Medić.
Međutim, budući da su, kako je rekao, pitanja poljoprivrede, prehrambene industrije, pa i konkurentnosti na tržištu maloprodaje sistematski zanemarivani, posledica toga je da su „građanima Srbije proizvodi, koji su inferiorni supstituti, ponuđeni kao slamka spasa, pa čak i nešto čemu i inače treba težiti, jer je navodno bolji parizer od šunke“.
Visoka zavisnost od proizvoda ove „klase“ prisutna je, naveo je Medić, kod većine građana, s obzirom na to da je medijalna zarada u Srbiji oko 77.000 dinara, što znači da polovina od 2,4 miliona formalno zaposlenih, odnosno 1,2 miliona građana zarađuje manje od tog iznosa, dok prosečna potrošačka korpa košta oko 104.00 dinara.
Penzioneri su, kako je rekao u još slabijem položaju pošto je prosečna penzija, oko 45.000 dinara, prilično daleko od minimalne potrošačke korpe od oko 55.000 dinara, koja ne obezbeđuje ništa, osim golog opstanka.
„Velikom broju građana, koji žive u ‘zlatnom dobu’, kako tvrdi vlast, ovakve akcije, na žalost postaju neophodne za preživljavanje“, rekao je Medić.
Istakao je da treba biti veoma obazriv kada se država direktno meša u tržište, „jer od kako Vlada reguliše cene goriva, nikada nije bilo skuplje i apsolutno i relativno u odnosu na širi region“.
Medić je naveo da je Srbija suočena sa kompleksnim problemima koji zahtevaju sistematska i dugoročna rešenja, kao i doslednu primenu zakona.
Prema njegovom mišljenju, način na koji Srbija trenutno funkcioniše „ne uliva previše poverenja da je to moguće“.
„O-ruk pristup i manjak transparentnosti kod projekta ‘Srbija 2025’, odnosno ‘Ekspo 2027’ na koje će se potrošiti velika sredstva i koji se realizuju lex specialis zakonima svakako ne odaju utisak o postojanju kapaciteta za rešavanje tih problema“, rekao je Medić.
