Prosečna plata od 1.150 evra u decembru 2026, koju je najavio Aleksandar Vučić, zvuči kao veliki skok. Ali ekonomista Milan Kovačević objašnjava zašto to nije baš onako kako predsednik Srbije kaže.
Vučić je za TV Hepi rekao da u Srbiji više nema jeftine radne snage i dodao da će u decembru 2026. godine prosečna plata u zemlji biti 1.150 evra, što je oko 136.000 dinara.
Poređenja radi, prošlog decembra je prosek iznosio 95.093 dinara, što bi značilo da Vučić obećava da će decembarska plata 2026. biti oko 43 odsto veća nego 2023, piše Nova ekonomija.
Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, rast bruto zarada u periodu januar-avgust 2024. godine u odnosu na isti period prošle godine iznosio je 14,7 odsto nominalno, odnosno 9,3 odsto realno, dok je prosečna neto zarada veća za 14,6 odsto nominalno, odnosno 9,2 odsto realno.
Uvek je otvoreno pitanje koliko prosečna zarada uopšte verno predstavlja standard života.
Na primer, medijalna neto zarada za avgust 2024. iznosila je 75.575 dinara. To znači da je 50 odsto zaposlenih u Srbiji ostvarilo zaradu do tog iznosa.
Kovačević kaže da nije nemoguće da prosečna plata dostigne vrednost koju Vučić najavljuje, ali da je ono što će se desiti u jednom mesecu “jednokratno”.
“Kad on pominje išta o zaradama, ja prosto zatvorim uši i ne slušam”, kaže Kovačević za Novu ekonomiju.
Objašnjava da postoji nekoliko stvari koje “kvare” računicu prosečne zarade za decembar.
Za početak, kaže Kovačević, vlasnicima preduzeća je isplativije da krajem godine povećaju bonuse nego da isplate dividende, jer je tako manji porez, pa to u statistici povećava prosečnu zaradu.
Postoje i sezonska kretanja, neka privatna preduzeća krajem godine isplaćuju trinaestu zaradu, a moguće je i da Vučić to “sprema” za javni sektor, govori ovaj ekonomista.
“On ima mogućnosti da sa tim jako manipuliše”, kaže Kovačević.
Ističe da kad je reč o porastu zarada ne bi nikako trebalo zaboraviti na inflaciju, jer ljude “ne interesuje samo koliko će novca primati više, nego koliko će sa novcem koji dobiju moći više da kupe”.
Zaista, kada se inflacija uzme u obzir, sva povećanja plate poslednjih godina imaju drugačiji kontekst.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, inflacija u septembru 2024. godine na godišnjem nivou iznosila je 4,2 odsto.
Kalkulator za valorizaciju dinara na osnovu inflacije, koji je napravila kompanija za ekonomski konsalting Cekos In, daje još bolju sliku.
Prema ovom kalkulatoru, 100 dinara pre pet godina je kao 140,9 dinara ove nedelje, odnosno vrednost dinara je opala za 29 odsto.
Komentarišući najavu prosečne plate za decembar 2026, Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da je pitanje – kolika će inflacija biti.
Srbija i Mađarska su dve godine imale najveću inflaciju u Evropi, koja je pojela gotovo celokupni privredni rast, podseća Rajić.
“Ako pogledate koliki je bio rast privrede, prebacite u dinare, i vidite kolika je inflacija bila u dinarima, vi ćete videti da dve godine tog rasta zapravo nije ni bilo”, rekao je on.
Prema njegovim rečima, inflacija se mora stabilizovati u narednih godinu do dve, a u tom periodu će privreda osećati posledice tih inflatornih kretanja.
Milan Kovačević kaže da je za devet godina kupovna moć stanovništva veoma malo uvećana.
“Kad uzmete 2014. i 2023. godinu, koliko su porasle zarade a koliko je porasla inflacija, vi ćete videti da je praktično samo za 20 i nešto odsto porasla kupovna moć”, kaže on.
Kako dodaje, "svaki put kad porastu plate u javnom sektoru, to znači da poskupi ono što javnom sektoru plaćaju građani i privreda“.
