"Živeli bismo deset puta bolje ako uvedemo sankcije Rusiji", rekao je pre nekoliko dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali nije objasnio kako je izmerio efekat dosadašnje državne politike.
Sagovornici Danasa, međutim, tvrde da je reč o političkoj i populističkoj retorici bez stvarne analize posledica i benefita koje bismo dobili ukoliko bismo sledili stav EU.
"To je vrlo diskutabilna i čudna izjava. Prvo, netačno je da bismo živeli deset puta bolje, jer da je tako, zašto do sada nije uveo sankcije. To je još jedna u nizu njegovih populističkih izjava kojima, izgleda, priprema narod na uvođenje sankcija. Kamo sreće da je to tačno, ali je nažalost, još jedna u nizu besmislenih izjava da bi se sačuvao neki politički rejting i da se pripremi narod na uvođenje sankcija koje će neminovno uslediti što pre. Da li će ih sam proglasiti ili će čekati formiranje neke nove vlade, zavisiće od toga koliko ga budu pritiskali iz inostranstva", kaže za list Danas predsednik sindikata "Sloga" Željko Veselinović.
Predsednik ipak tvrdi da su posledice stava koji država poštuje već više od 80 dana velike i da je cena koju plaćamo za to ogromna.
"Mi suštinski nemamo izlaz na tržište kapitala. Ne najavljujem uvođenje sankcija, borićemo se dokle možemo da čuvamo svoju politiku", rekao Vučić.
Duško Bodroža, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, potvrđuje da Srbija nema pristup tržištu kapitala jer je na poslednjih nekoliko aukcija državnih zapisa, kojima se država zapravo zadužuje, bilo manje interesovanje investitora nego što je bila ponuda.
"To je ipak posledica šire ekonomske klime iako se može dovesti u vezu sa politikom. Sa ekonomske tačke gledišta, stanje na tržištu kapitala posledica je dosta neizvesne situacije na globalnom nivou, ali i dosta niske kamatne stope po kojoj smo pokušali da nastavimo da se zadužujemo. Jednostavno, investitori trenutno ne pristaju na te uslove", kaže Bodroža.
On naglašava da se to može odraziti na svakodnevni život. Očekuje se usporavanje investicija, pošto će država imati s jedne strane manji pristup izvorima, odnosno novim sredstvima i s druge, zaduživanje će biti skuplje što će dovesti do usporavanja pristizanja potrebnih sredstava za dalji rast i razvoj ekonomije.
"Koliko se to može dovesti u vezu sa uvođenjem sankcija Rusiji, političko je pitanje. Mislim da u ovom trenutku od stava prema sankcijama veći uticaj ima to što su investitori oprezni kod finansiranja zbog dosta neizvesne situacije, pogotovu kad je reč o zemljama poput Srbije. I oni čekaju da vide šta će dalje biti sa rastom kamatnih stopa i verovatno traže za sebe bolju investicionu poziciju", zaključuje Bodroža.
Da li bismo živeli baš deset puta bolje, ni profesor Ekonomskog fakulteta Predrag Bjelić ne može da potvrdi ali kaže da ukoliko situacija bude toliko zaoštrena i dovedena do krajnjeg izbora, onda treba porediti četiri procenta koji se ostvare u razmeni sa Rusijom i 64 odsto trgovinskog prometa koji se godišnje odvija sa zemljama Evropske unije.
"Značajno bi nam opao standard ako bi se trgovina sa EU smanjila, ali bi posledice stvarno bile teške jedino ukoliko bi to što ne uvodimo sankcije Rusiji doprinelo da nama budu uvedene. To je onda ozbiljna ekonomska šteta a mi koji smo bili pod sankcijama znamo šta to znači. Verovatno nam u budućnosti neopredeljivanje može ugroziti veze sa EU. Već sada se države dele u dva bloka, ali dokle god postoje šanse da i države Unije sarađuju sa Rusijom, eto, još uvek uvoze naftu i gas, taj trenutak krajnjeg zaoštravanja još nije došao. Mislim da će najozbiljniji signali stići iz Nemačke, ali kako i oni još uvek uvoze energente iz Rusije, izjave će biti više deklarativne", kaže Bjelić i dodaje da poruku predsednika više vidi kao slikovit opis čiji je cilj da se naglasi objektivno veća važnost ekonomskih odnosa sa EU.
